субота, 23. јануар 2021.

На данашњи дан пре 142 године ослобођена је Сурдулица (у то време још увек Иногоште)

Иногоште (Сурдулица и шира околина) је пало на Васкрс 1455. године и било под окупацијом Османлијског царства 423 године. За то време народ је одлазио, али и долазио на простор жупе, подизани су и у крви гушени устанци, смењивале се генерације и готово никаквог напретка није било у животима мештана. Људи су остајали неписмени, радили као слуге код турског окупатора, градитељство је замрло. Једино је народу остало да млађе потомке уче старим обичајима, да им преносе предања и тако одржавају нит између немањићког доба и ере коју су сви они сањали.

Трупе генерала Белимарковића напредовале су са севера и 23. јануара 1878. године дошле до Владичиног Хана, где их је чекало 4000 турских војника, са три топа и још 1000 наоружаних Арбанаса у Масурици. Међутим, свестан јачине и продора српске војске, окупатор се повлачи на југ. Са власинске висоравни продиру устаници, на челу са свештеником Томом

четвртак, 21. јануар 2021.

Поносни смо због тога што међу првима у Србији стајемо у одбрану ћирилице

Блог "Волим Сурдулицу" активно се бави очувањем српског писма и зато у целости преносимо вест о припреми протеста за одбрану ћирилице:


Поводом две деценије уставног рата „Ћирилице“ за српску ћирилицу у језику Срба (2001-2021) 

Протести ће бити одржавани, без маски после сузбијања короне, пред институцијама за српски језик – задуженим и финансираним од државе за неговање и нормирање српског језика и ћириличког писма – Матицом српском, Српском академијом наука, Институтом за српски језик и Одбором за стандардизацију српског језика  – због петнаестогодишњег неуставног односа према уставној суверености српског језика с ћириличким писмом у свакодневној јавности, озваниченог као алтернативног у Правопису српског језика, као и пред Владом Србије и Скупштином Србије које нису још од 2006. године до 2021. усагласиле  Закон о службеној употреби српског језика с уставном  обавезом у кључном првом ставу Члану 10. Устава Србије.

1.  Кратко подсећање на хиљадугодишњу историју прогона српске ћирилице као православне српске културне и цивилизацијске

понедељак, 18. јануар 2021.

Богојављење на Власинском језеру - можемо ли га прославити уласком у воду и целивањем Часног крста или ће поново бити надметања као на некој утакмици?

С вером у Бога и уз благослов Српске православне цркве, верници ће и ове године моћи да уласком у ледену воду Власинског језера, обележе празник Богојављења. Као учесници и промотери ове манифестације, предлажемо пливачима да од ове године направе преседан тако што неће пристати на "утркивање" за Часни крст, које није део овог православног празника, већ да један за другим улазе у воду и редом

субота, 16. јануар 2021.

Подржимо иницијативу за добијање бесплатних уџбеника

У целој причи о уџбеницима, наравно да ме погађа чињеница да су они изузетно скупи, међутим много више ме брине то што 85% тржишта контролишу немачка и хрватска издавачка кућа. Сећате се када смо као група забринутих мештана слали допис немачкој издавачкој кући "Klett" због недопустивог пропагирања накарадног и сатанистичког празника "Ноћ вештица". Није то једини пропуст. Као родитељи школараца уочавамо

среда, 13. јануар 2021.

Свети мученици сурдулички у православном манастиру на Блиском истоку

На Божић, 07. јануара 2021. године, био сам део посете манастиру Светог Маманта у Републици Либан. Ова православна светиња из 15. века део је Антиохијске патријаршије. Антиохијска патријаршија сматра се једном од четири древне патријаршије Васељенске цркве, коју су, према предању, основали апостоли Петар и Павле. Манастир је обновљен након потпуног рушења 2006. године. Након пријатне добродошлице оца Салима, који нас је упознао са историјским одредницама везаним за овај манастир, поставио сам

понедељак, 11. јануар 2021.

Армагедон у Сурдулици (ВИДЕО)

У једном дану Сурдулицу су погодиле две катастрофе. Једна је природна, у виду велике количине воде која реком Врлом надолази са обронака Варденика и Чемерника и руши мостове, путеве и приобаље. Друга је изазвана немаром руководства фирме "Кнауф" уз подршку незанемарљивог броја Сурдуличана који су одлучили да ћуте и тако буду саучесници у овом злочину против здравља.

Тврдим да се последице прве катастрофе могу санирати.

Магија Далеког истока из Ревекиног угла (интервју)

Да годину почнемо лепим темама и паметним и добрим људима, већ је постала традиција овог блога. Добро је када у мору проблема који нас окупирају, наиђемо на младе генерације које су способне да мењају наше друштво и својим талентом пркосе већ устаљеној и накарадној ријалити култури данашњице. Не прихватамо теорију да су млади људи, који негују истинске вредности и чији се ниво културе издиже из учмалог света старлета и приглупих манекена, реткост. Њих има свуда и само од нас зависи хоћемо ли простор дати њима и њиховом таленту или ћемо дозволити да нам вредности намећу сподобе из

понедељак, 04. јануар 2021.

"Волим Сурдулицу" - ретроспектива 2020. године

На прагу 2021. године, али и нове деценије, пожелесмо да објавимо оптимистични текст којим ћемо сумирати наш рад. Имамо пуно разлога да будемо задовољни пројектом који ће под именом "Волим Сурдулицу" ускоро обележити пуне четири године постојања. Не осврћући се на то како нас људи доживљавају, настављамо у истом маниру, а то је активно учествовање у готово свим сферама друштвеног живота Сурдулице. Сада када смо постали препознатљиви као јединствени бренд овог формата и када смо поставили одређене стандарде у преношењу информација путем блога, наметнута нам је обавеза да наставимо да радимо као до сада, јер је то оно што јавност очекује од нас. Покушаћемо ненаметљивим приступом и текстовима са квалитетном тематиком да одржимо пажњу читалаца, али и да створимо још већу интеракцију, јер нам је до ње стало. Закључили смо да је суштина да укључимо што више људи у овај пројекат, тако што ће кроз сугестије и предлоге бити део наше мреже која већ сада обилује људима различитих занимања и интересовања. Неизмерно нам је драго када нам се такви људи јаве и пренесу нам позитивне утиске који представљају потврду нашег преданог рада.

Вршећи непрестане анализе, унапређујемо и блог и поносни смо тиме како се он развијао, а упоређујући га са другим сличним медијима на овим просторима, најдрагоценија нам је чињеница да се држимо једног колосека од кога минимално одступамо. Разбили смо медијску монотонију која је постојала на друштвеним мрежама, а огледала се у преношењу текстова у којима нема ни једне речи о Сурдулици. И оно мало њих који пишу о нашој варошици, углавном се баве политичким темама. На историјским текстовима још увек би се таложила прашина да их ми нисмо објавили. То показује и прегршт коментара на друштвеним мрежама у којима они који их објављују признају да нису знали ништа о

Позив на бесплатно ДНК тестирање староседелачких родова Сурдулице (Пчињског округа)

Друштво српских родословаца "Порекло" с времена на време организује акцију тестирања људи са одређене територије како би базу података обогатили информацијама које ће касније послужити у проучавању генетског порекла људи са датог простора. Морам да напоменем да је заинтересованост људи јужне Србије да знају више о свом пореклу на изузетно ниском нивоу. У прошлости је слабија писменост доприносила томе да се мали број писаних података појави у књигама, а данас је жеља младих да истражују своје порекло равна статистичкој грешци. У великом броју случајева наилазио сам на људе који су ушли у трећу деценију живота, а који не знају како су им се звали прадеда и прабаба по мушкој линији! О женској линији да и не говоримо. Проучавање родослова не представља само интересовање, већ културу живљења, сећања на претке, високи ниво свести о очувању порекла и чини нас разумним бићима, тј. издваја нас од осталог живог света. Непознавање свог фамилијарног стабла представља социјалну закржљалост јединке.

Породично окупљање Врањанаца, 19. век

Поменуто друштво у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду спроводи велико ДНК истраживање генетичког порекла староседелачких родова Пчиње. У обзир долазе кандидати који данас живе на подручју Пчињског округа (град Врање и општине Сурдулица, Владичин Хан, Бујановац, Босилеград, Трговиште, Прешево), односно онима којима су отац, односно деда рођени на простору данашњег Пчињског округа и који припадају тамошњим староседелачким родовима. Такође могу да се пријаве кандидати чији су преци по

среда, 30. децембар 2020.

Поражавајући степен познавања српског језика


У данашње време, када је комуникација међу људима на високом нивоу, када интернет мрежа кључа од чланака, објава, коментара, када свако ко је запослен у некој новинској редакцији себе назива журналистом, присутно је више него икада стање опште неписмености. Такво стање опстаје захваљујући одређеним чиниоцима који теже да нам из корена промене језик, променљиву и веома живу категорију, али у страну која ће га суштински уназадити.
Понекад се говори о писцима књига који све чешће долазе из света естраде и новокомпоноване музике, а нико да размисли о томе што стварни разлог "читања" тих књига произилази из жеље "читалаца" да буду на истој разини са писцем! Како ће читалац разумети писца, уколико је његов осећај за језик и владање језичким нормама на нивоу

петак, 18. децембар 2020.

"Волим Сурдулицу" свој посао ради из љубави, а остали то раде за новац

Председник општине Сурдулица донео је решење о расподели средстава из буџета за суфинансирање пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања и према којем се подносиоци захтева (укупно их има 16) финансирају у износу од 3 (три) милиона динара. Није ово ништа чудно нити ново, разумљиво је да појединци и фирме имају трошкове у току свог "професионалног" рада, међутим проблем настаје када анализирамо њихове сврсисходне "пројекте" на основу којих се додељује "леп" новац (од 50 хиљада до 500 хиљада динара).
Досадашње искуство показује да се ради о мизерним и често бесмисленим пројектима који немају велику вредност, али очигледно неки знају како се узима новац - од сваке општине по хиљаду-две евра и банковни рачун постане "озбиљан".
На другој страни, пројекат звани "Волим Сурдулицу" без дилеме је једини који темељно пише о актуелностима и са преко 200 објава у 2020. години далеко се највише бавио Сурдулицом од свих осталих. Ако узмемо у обзир да се не бавимо политиком и хроником, поготово не црном, као и чињеницу да осим што информишемо, такође и покрећемо

понедељак, 14. децембар 2020.

Власинска "Роса" на ћирилици

Након ћириличног натписа на амбалажи производа "Вода вода", који смо издејствовали након разговора са менаџментом те фирме, ових дана је коначно на полицама српских продавница и ћирилична "Роса". Више пута смо компанији "Кока кола" слали

среда, 09. децембар 2020.

Прикуписмо средства за Мињино лечење - победа Србије која верује

Једна од најрадоснијих вести данас, свакако је успешно прикупљање новца за лечење мале Миње, које је започето 12. августа ове године и у коју се постепено укључивала добра страна Србије. Сваки појединац који је на било који начин узео учешће у хуманитарној акцији, данас је поносан човек. Осећај је прелеп када знате да сте један од оних који је веровао да ће први део тешке мисије бити брзо испуњен, што се данас и остварило и сада су све очи усмерене према Лос Анђелесу, где ће Миња ићи по свој лек и где ће јој, чврсто верујемо, започети нови живот. Не можемо ни да замислимо колико су

понедељак, 07. децембар 2020.

Осуђујемо нападе на проф. др Алека Рачића и његову породицу

Кратким саопштењем желимо да станемо на страну свих оних који осуђују вандалске нападе на академика проф. др Алека Рачића и његову породицу. Господин Алек Рачић свесрдно помаже мештанима Сурдулице у борби против загађивача и на томе смо му неизмерно захвални. Најмање што можемо да учинимо јесте да поделимо ову вест која се претходних дана није могла чути у медијима и због тога ћемо дати мали допринос како би помогли овом великом човеку који је увек био на страни правде.

Да подсетимо, 02. децембра су за сада непознати нападачи пробушили гуме на аутомобилима др Алека Рачића и његове супруге. Да се не ради о случајности потврђује и чињеница да се

четвртак, 19. новембар 2020.

Од данас преузимамо случај Дубоке долине и свих других стратишта Срба на територији Сурдулице у Великом рату

Услед непредвиђених околности и најгорег могућег сценарија, одлучили смо да се у будуће сами бавимо заштитом Дубоке долине. Готово сви значајни чиниоци одустали су од ратног меморијала који је постао дневна тема за препуцавање политичких супарника. Покушаћемо да вратимо овај случај у оквире историјских чињеница и да га одвојимо од политике где му није "природно станиште". Тако смо и кренули од почетка, међутим појавиле су се нерелевантне особе које су веома брзо исполитизовале покушај да се из историјског угла сагледају стратишта на територији општине Сурдулица. Као производ политизације Дубоке долине, изречен је и један деградирајући став који је претио да обесмисли читав случај, по којем ми као народ не знамо довољно о страдањима на овим просторима у Великом рату. Замислите тај "нонсенс", ми који смо део живота посветили

среда, 18. новембар 2020.

ОГЊЕН МИЛЧИЋ - да будемо људи и помогнемо

Настављамо да помажемо нашој деци колико је год то могуће. Иако појединачно учествујемо у преко 50 хуманитарних акција на годишњем нивоу, одлучили смо и да се путем блога укључимо у помагање, јер сматрамо да имамо капацитета да утичемо на наше читаоце тиме што ћемо им скретати пажњу на одређене људе којима су новчана средства неопходна. Многи људи у Србији "одбацују" вести о хуманитарним акцијама када им се појаве на друштвеним мрежама, често уверени да нису они ти који могу помоћи или још горе, да се ради о преварама. Тако смо и ми сагледавали, све док нисмо почели да остварујемо комуникацију са људима којима је помоћ неопходна и схватили да је некада и гест добре воље и разумевања значајан. Замислите колико је у Србији корисника друштвених мрежа. Када би се само део прикључио са по 100 динара, могао би се спасити један живот. А шта је 100 динара? Немојте само започињати причу о томе шта држава чини за људе којима је потребна помоћ. Не слажемо се ни ми са концептом да

уторак, 17. новембар 2020.

Један врањски портал одушевљено преноси историјски "договор" Кнауфа са Сурдуличанима

Још из наслова можете наслутити о каквој се лакрдији ради! Само људи који не живе у Сурдулици могу овако бесрамно да лажу и величају једну фирму која тек треба да доказује своју исправност због вишегодишњег негативног утицаја на животну средину. Нема сумње да је спорни портал, којем нећемо износити име јер није вредан рекламирања, добио лепа новчана средства како би "подробно" објаснио на који начин су то мештани Сурдулице заштићени. Нисмо бројали, али се појам "жутог брда" у прилогу спомиње бар 10 пута. Толико су опчињени њиме, да сваки саговорник посебно објашњава значај покривања геотекстилом, један то чак чини два пута. Ето, ми у Сурдулици нисмо знали каква је то у ствари фирма, па је неко из Врања дошао да нам објасни. Не знамо само да ли су више иронични врањски новинари, који живе и раде у непосредној близини радиоактивне Пљачковице или су то

петак, 13. новембар 2020.

Мињи је хитно потребна помоћ - нема више времена за чекање

 


Порука Мињине маме:

Преносимо вести од лекара:
Докторки се не свиђа како Миња гута, задржава јој се пљувачка... Ово може да доведе до спонтаног гушења и у сред ноћи, док спава... Већ неко време доктор прича о постављању ПЕГ-а, а ја се тога плашим, јер онда креће свашта низбрдо и повратка нема... Надам се, а изгледа безуспешно, да ће Миња издржати и избећи компликације, неповратно отказивање органа, а то је све већ почело... На све то, јако мало напредује са

четвртак, 12. новембар 2020.

Помињање жупе Иногоште у делима других аутора

 

Као што сам већ једном написао, много је дилема где се заправо налазило средиште некада значајне и велике жупе Иногоште. У току проучавања, анализе текстова, предања, историјских чињеница и других фактора, нисам могао а да не обратим нарочиту пажњу на рад Александра Трајковића- Иногоште- жупа у јужној Србији, у којем он средиште горе поменуте жупе смешта на локацији данашњег села Доње Романовце које се налази недалеко од Сурдулице. Наиме, он тврди да се град-тврђава Иногоште налазио на потесу Градиште код Доњег Романовца, на два километра јужно од данашње Сурдулице.[1] Он даље прецизније наводи да се ово место налази на 761 метру надморске висине[2], што одговара врху пропланка испод ког се налази Доње Романовце, а на којем се и данас налази правилно обликовано камење, које несумњиво доказује да је на овом месту некада постојало утврђење.

Бенедикт Курипешић, путописац, у свом делу „Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију 1530. године“ спомиње пролазак кроз Иногоште. Преноћио је у Сурдулици 27/28.09.1530. године, а затим наставио пут ка истоку. Овако је забележио тих неколико дана

среда, 11. новембар 2020.

КОВИД проблеми у Дому за стара лица у Сурдулици

Извор: РТС

У Дому за стара лица у Сурдулици вирус корона је потврђен код још 4 особе. То су запослени у овој установи. 09. новембра је дијагностикован КОВИД-19 код шесторо корисника ове установе, а у КОВИД болници је из Дома за стара лица смештено укупно 11 позитивних пацијената, али и оних са