субота, 06. април 2019.

Догодило се у Сурдулици пре 564 године

Шести април ће свакако бити упамћен у модерној историји Србије као дан када је Београд, у стравичним нападима нациста из ваздуха, срушен до непрепознатљивости. Тог дана 1941. године много је цивила страдало, чиме је започета незапамћена голгота српског народа.


Оно што мало који Сурдуличанин зна, а што је туга данашње просвете и иде на образ нашим савременицима који представљају наш град у сваком погледу, је историјска чињеница о паду жупе Иногоште 06. априла 1455. године.
На жалост и Иногоште заборавише генерације, а тешко је наћи Сурдуличанина који би знао понешто рећи о његовој Средњовековној судбини.

Тог дана, пре више од 5 и по векова, на Васкрс, Иногоштани се, по обичају, скупљаше код цркве светог Романа (данашња црква светог Пантелејмона у Доњем Романовцу). Жупа Иногоште, са својих 138 села, имала је близу 30 хиљада душа и била највећа жупа у том делу тадашње Србије. Зидину тврђаве, која се налазила на узвишењу Градиште, обасјавали су зраци пролећног Сунца.
Више од четири деценије Турци нису успевали да освоје жупу, међутим, сазнавши за слабу тачку ударише на полупијано становништво које се веселило и славило велики празник. У том нападу заробише стотинак девојака и жена, а постоји предање да су одведене као робиње у харем. Тада и порушише до темеља тврђаву, од које сада постоје само остаци на коти 761.
Значај овог историјског тренутка огледа се у чињеници да је исте те године, у јуну 1455. освојено и Ново Брдо, као најважнија стратешка тачка Средњовековне Србије. Иногоште је све време након Косовског боја био препрека за надолазећу турску војску, која је тек падом ове жупе могла да настави напредовање према осталим српским крајевима.
И поред незаинтересованости локалне власти, у претходном периоду учињено је доста тога да се археолошки испита потес Градиште, а покренута је иницијатива, да се уз благослове патријарха врати средњовековно име које и припада нашој варошици.

3 коментара:

  1. Због континуитета праћења теме, преносим један коментар са ФБ који је у непосредној вези са темом:
    "Та тврђава саграђена је за време Немањића, а представљала је погодно место за надгледање читаве котлине. Одатле је било могуће слати сигнале североисточно према Кијевцу и даље према Битврђи и југозападно према Костиљњаку и Сухотинском граду. Градови у Средњем веку служили су да се људи из подграђа склоне на неки временски период док трају напади, а положај је омогућавао успешну одбрану. Римски пут тиче се руте која је била намењена за кретање каравана и протеже се широм Балкана."

    ОдговориИзбриши
  2. Зашто је битно да се Градиште изнад Романовца археолошки истражи? Видите како се претходних дана причало о Голубачкој тврђави: она је обновљена и сада ће моћи велики број људи да је посети. То је корисно за историјско и културно наслеђе једног места, али и из економских разлога. Све више се говори о археолошком туризму, па би истраживање овог локалитета омогућило економски развој варошице.

    ОдговориИзбриши
  3. Шта би Градиште могло да открије?
    С обзиром да је сваки такав град омогућавао дужи боравак становника за време напада, подразумева се да је и тврђава Иногоште имала све те карактеристике. Подземни простори били су неизоставни део. Често се у њима могло сместити и неколико стотина људи. Тврђава је у дубину ишла и до тридесет метара, а око саме куле било је и до три реда зидина. Конфигурација Градишта је таква да постоји један појас где је сигурно био један ред зидина. Близина извора воде је била нарочито важна, а вода је подземним каналима довођена до града како је непријатељ не би затровао.

    ОдговориИзбриши