уторак, 10. септембар 2019.

Случај "ђачке униформе" - како сам (од)бранио интересе слабије ситуираних родитеља


Ово је важна тема, која је сензационалистички објављена на разним интернет порталима, а која је тежила да се спроведе тесном већином, углавном необавештених родитеља. Да се то не би одиграло, изборила се група људи која је стала у одбрану интереса Сурдуличана и њихових буђелара и сада сам у обавези да пренесем под којим околностима се читава прича одвијала. Све је почело објављивањем "озбиљних" медијских кућа
да је за школску 2019/2020, Верица Ракочевић, модни креатор, дизајнирала ђачке униформе коју ће носити ученици сурдуличке ОШ "Вук Караџић" и да је већ сашивено 3000 комплета које је финансирала општина! Све је изгледало веома лепо до тренутка када су позвани родитељи да дођу у школу и изјасне се о томе да ли су или нису за увођење униформи. Лобирање је истога дана кренуло, а родитељима је речено да је униформа комфорна, да ће она задовољити захтеве, међутим ни један једини комплет није приказан. Родитељи су могли да замишљају о чему је реч, јер осим петнаестак комплета који су били коришћени за потребу промоције, а који тога дана нису били доступни да се виде, све остало је било имагинарно. Поред тога, дата је могућност родитељима да допишу предлог о измени делова комплета, под условом да дају глас за увођење униформе. На овај начин је прибављен велики број потписа родитеља, чији се предлози на даље и неће разматрати. Затим је и добар део родитеља, по систему "како други тако и ја", из одељења где се налазе деца имућнијих родитеља, пристало да потпише, јер нема смисла да се њихово дете издваја. То је само показало да ми као друштво тежимо лажним вредностима и у старту се задовољавамо привидним једнакостима. Не само што су униформе лепе, већ сам мишљења да је концепт униформисаног одевања у школама потребан и добар, међутим главни проблем који нас одвраћа и не дозвољава нам да помислимо о реализацији пројекта јесте начин финансирања униформи. Замишљено је да ми родитељи будемо спонзори овог пројекта, поред једног пара униформе за који ће новац одвојити општина! Дакле, поред једног комплета који ће деца добити од општине, сваки следећи ће родитељи плаћати по 5000 динара! То се све догађа на југу Србије где је у једној фабрици прошлог месеца један део плате износио 6000 динара. Поређења ради, у школама у Калуђерици и Врчину деца носе кецеље, које су такође комотне и које исто толико омогућавају спровођење једнакости кроз једнообразно одевање, а за које су родитељи плаћали по 1063 динара. Ми смо решили да покажемо београдским општинама како смо спремни да дамо 5 пута више новца, јер је овде платежна моћ ваљда мало боља.
Неколико дана касније, на савету родитеља, нашао сам се у непријатној ситуацији када су представници школе и општине почели са "колективним нападима" по родитељима који нису били сагласни са идејом о плаћању униформе и финансирању пилот-пројекта школе и општине. Родитељи који су били против етикетирани су као група "стално незадовољних", безразложних контраша", речено је да су то људи са углавном добрим примањима, 80 хиљада и више динара. На састанку је владало опште ишчуђавање на чињеницу да је уопште неко могао бити против. Сваки став супротан "општеприхваћеном" није био пожељан. Атмосфера у школи била је у супротности са оним што су родитељи коментарисали ван школе. Од једном, креира се прича како ће школа сигурно ући у процедуру увођења униформе. Једна ствар им је промакла - живели су у заблуди да се ради о изборима где је довољно да превлада проста већина (50%+1) да се нешто овако осетљиво изгласа! Да би се изгласало ношење униформе у школи неопходно је да огромна већина буде сагласна са тим, а не 2/3 расположивих родитеља. Кажем расположивих, јер је гласање одржано усред распуста када људи углавном не могу да се правовремено информишу. Остали који су били присутни тог дана када је требало видети униформе, излазили су незадовољни због штурих информација, а пре свега због тога што су о униформи могли да сазнају "из приче".
На послетку, а требало је ово да иде и на почетку - у нашој лепој држави не би нико смео да "гура" руке у туђи џеп и да од обичног народа узима новац како би се финансирали разни огледи под слоганом једнакости.
400 људи неће пристати да им се на почетку јесени "испумпају" паре за авантуру звану ђачке униформе, баш у време када дају за уџбенике, огрев, зимницу...
Један вид борбе биће непристајање да дамо величинске мере наше деце, што је у законским оквирима.
Док разрешавање проблема траје, "истраживачки новинари" увелико објављују да су сурдулички ученици нову школску годину започели у униформама, посебно креираним за њих.

Нема коментара:

Постави коментар