четвртак, 19. новембар 2020.

Од данас преузимамо случај Дубоке долине и свих других стратишта Срба на територији Сурдулице у Великом рату

Услед непредвиђених околности и најгорег могућег сценарија, одлучили смо да се у будуће сами бавимо заштитом Дубоке долине. Готово сви значајни чиниоци одустали су од ратног меморијала који је постао дневна тема за препуцавање политичких супарника. Покушаћемо да вратимо овај случај у оквире историјских чињеница и да га одвојимо од политике где му није "природно станиште". Тако смо и кренули од почетка, међутим појавиле су се нерелевантне особе које су веома брзо исполитизовале покушај да се из историјског угла сагледају стратишта на територији општине Сурдулица. Као производ политизације Дубоке долине, изречен је и један деградирајући став који је претио да обесмисли читав случај, по којем ми као народ не знамо довољно о страдањима на овим просторима у Великом рату. Замислите тај "нонсенс", ми који смо део живота посветили

среда, 18. новембар 2020.

ОГЊЕН МИЛЧИЋ - да будемо људи и помогнемо

Настављамо да помажемо нашој деци колико је год то могуће. Иако појединачно учествујемо у преко 50 хуманитарних акција на годишњем нивоу, одлучили смо и да се путем блога укључимо у помагање, јер сматрамо да имамо капацитета да утичемо на наше читаоце тиме што ћемо им скретати пажњу на одређене људе којима су новчана средства неопходна. Многи људи у Србији "одбацују" вести о хуманитарним акцијама када им се појаве на друштвеним мрежама, често уверени да нису они ти који могу помоћи или још горе, да се ради о преварама. Тако смо и ми сагледавали, све док нисмо почели да остварујемо комуникацију са људима којима је помоћ неопходна и схватили да је некада и гест добре воље и разумевања значајан. Замислите колико је у Србији корисника друштвених мрежа. Када би се само део прикључио са по 100 динара, могао би се спасити један живот. А шта је 100 динара? Немојте само започињати причу о томе шта држава чини за људе којима је потребна помоћ. Не слажемо се ни ми са концептом да

уторак, 17. новембар 2020.

Један врањски портал одушевљено преноси историјски "договор" Кнауфа са Сурдуличанима

Још из наслова можете наслутити о каквој се лакрдији ради! Само људи који не живе у Сурдулици могу овако бесрамно да лажу и величају једну фирму која тек треба да доказује своју исправност због вишегодишњег негативног утицаја на животну средину. Нема сумње да је спорни портал, којем нећемо износити име јер није вредан рекламирања, добио лепа новчана средства како би "подробно" објаснио на који начин су то мештани Сурдулице заштићени. Нисмо бројали, али се појам "жутог брда" у прилогу спомиње бар 10 пута. Толико су опчињени њиме, да сваки саговорник посебно објашњава значај покривања геотекстилом, један то чак чини два пута. Ето, ми у Сурдулици нисмо знали каква је то у ствари фирма, па је неко из Врања дошао да нам објасни. Не знамо само да ли су више иронични врањски новинари, који живе и раде у непосредној близини радиоактивне Пљачковице или су то

петак, 13. новембар 2020.

Мињи је хитно потребна помоћ - нема више времена за чекање

 


Порука Мињине маме:

Преносимо вести од лекара:
Докторки се не свиђа како Миња гута, задржава јој се пљувачка... Ово може да доведе до спонтаног гушења и у сред ноћи, док спава... Већ неко време доктор прича о постављању ПЕГ-а, а ја се тога плашим, јер онда креће свашта низбрдо и повратка нема... Надам се, а изгледа безуспешно, да ће Миња издржати и избећи компликације, неповратно отказивање органа, а то је све већ почело... На све то, јако мало напредује са

четвртак, 12. новембар 2020.

Помињање жупе Иногоште у делима других аутора

 

Као што сам већ једном написао, много је дилема где се заправо налазило средиште некада значајне и велике жупе Иногоште. У току проучавања, анализе текстова, предања, историјских чињеница и других фактора, нисам могао а да не обратим нарочиту пажњу на рад Александра Трајковића- Иногоште- жупа у јужној Србији, у којем он средиште горе поменуте жупе смешта на локацији данашњег села Доње Романовце које се налази недалеко од Сурдулице. Наиме, он тврди да се град-тврђава Иногоште налазио на потесу Градиште код Доњег Романовца, на два километра јужно од данашње Сурдулице.[1] Он даље прецизније наводи да се ово место налази на 761 метру надморске висине[2], што одговара врху пропланка испод ког се налази Доње Романовце, а на којем се и данас налази правилно обликовано камење, које несумњиво доказује да је на овом месту некада постојало утврђење.

Бенедикт Курипешић, путописац, у свом делу „Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију 1530. године“ спомиње пролазак кроз Иногоште. Преноћио је у Сурдулици 27/28.09.1530. године, а затим наставио пут ка истоку. Овако је забележио тих неколико дана

среда, 11. новембар 2020.

КОВИД проблеми у Дому за стара лица у Сурдулици

Извор: РТС

У Дому за стара лица у Сурдулици вирус корона је потврђен код још 4 особе. То су запослени у овој установи. 09. новембра је дијагностикован КОВИД-19 код шесторо корисника ове установе, а у КОВИД болници је из Дома за стара лица смештено укупно 11 позитивних пацијената, али и оних са

уторак, 10. новембар 2020.

Локалитети у Иногошту из доба Римског царства

 

Старих локалитета, на којима су биле смештене тврђаве, осматрачнице, некада и читава насеља, на територији Сурдулице, данас готово и да не постоје. Основни разлог је тај што су Иногоштем пролазиле хорде, освајачи, непријатељи, племена и сви они су за циљ имали да ослабе у неким случајевима неутралишу домаће становништво и разбију заједницу и све што се на овим просторима вековима стварало. Несумњиво је да је на територији Сурдулице било значајних грађевина из доба Римског царства, међутим, само је један мали број њих остао да подсећа на та времена и скромно подстакне сваког посматрача да се о томе заинтересује. Те грађевине су углавном биле подизане на видиковцима, погодним местима за осматрање и сада можемо само замишљати величанствен призор које су пружале посматрајући их из, на пример, центра сурдуличке котлине. Ранији истраживачи су у њиховим близинама проналазили остатке

петак, 06. новембар 2020.

Дан ОШ "Вук Караџић" - како се некада обележавао овај празник

На данашњи дан, 1787. године рођен је Вук Караџић, реформатор српског језика и писма. Никада у историји није више него данас критикован његов рад на измени српског говора и стварању другачије азбуке која је за последицу имала прелазак са српскословенског на српско писмо. Иако азбука данас представља ремек-дело које поседује јединствено правило "једно слово - један глас" (руку на срце, преузетог од Саве Мркаља), многи ће данас оспорити Вукове заслуге. Када критикују данашњу азбуку, лингвисти се позивају на

среда, 04. новембар 2020.

Пронашао сам формулу да игноришем појединце који овом блогу не желе добро

У ствари, решење овог проблема је у наслову - игнорисање. Сећам се почетка, када сам оформио блог - нисам ни слутио да би за три и по године достигао преко 120 хиљада прегледа. Ово је једноставно био лични пројекат са циљем да нешто остане на глобалној мрежи. У међувремену, толико је пројеката покренуто и толико је много људи чуло за блог, што ми годи, али и обавезује да не изневерим читаоце. А читаоци су се искристалисали. Драго ми је што су пратиоци блога углавном људи који имају добру моћ расуђивања, размишљају својом главом и умеју да препознају истину. Данас је много медија који преписују, преносе непроверене информације, због начина уређивања износе само једну страну. Ја сам се одлучио да овде не буде политике. То је главни разлог због чега сам одбио предлоге да "Волим Сурдулицу" постане нека врста штампаног медија и локалног гласника, јер би врло брзо потонуо у политичко блато из кога

Турски пописи у Иногошту

 


Слика овог краја се у многоме променила потпадањем под турску власт. Народ који је живео на простору Иногошта добио је своје спахије за које је морао да привређује. Највећи постотак производње ишао је у касу Османлијског царства које је јачало из године у годину. Турци су редовно спроводили пописе, на основу којих можемо сада изводити закључке и сазнати о кретању броја села и становника на простору некадашње велике жупе.

Међу првим пописима је онај из 1487. године из кога сазнајемо да је у Иногошту постојало 36 регистрованих села са српским именом.

Убрзо затим, 1519. године је спроведен општи попис српских села и домаћинстава према коме у Иногошту постоји

уторак, 03. новембар 2020.

Дан када нам демонске силе намећу своје вредности

Прошле године смо објавили текст о скарадним ритуалима оличеним у прослављању "ноћи вештица", неколико дана пре тог датума, желећи тако да скренемо пажњу на све негативности које прате овај ужасни догађај. Било је помака ове године, у смислу да се у Сурдулици толико није причало о њему, а и друштвене мреже нису биле оптерећене људима маскираним у разна зла створења. Нисмо ми допринели таквом исходу, мада је корисно указивати на лоше ствари.

Ове године решили смо да о феномену прослављања злих сила говоримо након тог дана, када су главе свежије и без маски. Разлог није само учвршћивање свести код људи који и онако нису планирали да своју децу облаче у костиме утвара, вампира и вештица. Сада је важно скренути пажњу на још један вид деловања злих људи који су се досетили да преко школе промовишу неприхватљиве вредности. Толико лукаво делују, да је родитељима

недеља, 01. новембар 2020.

Кад у једну долину улажете, а другу запостављате



Иронија, апсурд, трагикомедија. Овако можемо назвати случај кад стварност изврне догађаје и ликове, па од лошег направи позитивца, а правог и исконског означиш и поступцима ставиш у запећак. У друштву полтрона, прелетача и манипулатора све може. Кад Дубока долина постане сметлиште, тада нека отпадна долина постане важна. Уместо да ову прву стогодишњу подижемо и у њу улажемо, допуштамо да се новокомпонована

петак, 30. октобар 2020.

"ЗА МИЊИНУ ШАНСУ" - позив да помогнемо детету



По природи ствари, хуманитарне акције биле су одувек нешто у шта сам сумњао, јер нисам био у потпуности сигуран где новац одлази. Разлог томе је велики број превара и малверзација којих смо били сведоци, па обичног човека који би и хтео да помогне, брзо обесхрабре такве појаве. Због тога, волим да ступим у контакт са породицом особе којој помажем, како бих стекао сигурност и отклонио све сумње. С обзиром да преко овог портала утичем и на друге људе да се прикључе хуманитарној акцији, жеља ми је да нико не

четвртак, 29. октобар 2020.

Кнауф Сурдулица - одговоран према људима и животној средини!



Народ је навикао, на сад већ традиционално ћутање у вези Кнауфа, па да бар овде пружимо шансу да људи буду у току са оним што се ових дана ради. "Одговорна" фирма која годинама успешно послује у Србији, одлучила је да покаже професионалност и искаже бригу за мештане Сурдулице, постављањем зеленог геотекстила преко "жутог брда". Ексклузивном најавом "обећано - учињено", шаљу снажну поруку не допуштајући ни промил сумње у њихово искрено деловање и намеру.
Вешто баратајући речима, како су у другој половини 2019. године извезли значајну количину материјала на екстерну депонију, али и како ће почети са "трошењем" брда, доводе нас у недоумицу како да схватимо њихово хвалисање - као успех што су значајне количине уклоњене или као

Порекло првих становника Иногошта и називи села


У средњем веку, приликом сеоба, народ је насељавао нова места, бирао је да она одговарају њиховим потребама и да су слична оним местима одакле су отишли. Народ је са собом доносио обичаје, традицију, веру, језик и тако чувао свој мали део историје. Често су досељеници, из потребе да им тако буде лакше или да да би их подсећало на бивше насеобине, давали слична имена селима, пределима, рекама, планинама, као у крају из ког су се одселили. То нам данас у многоме олакшава проучавање кретања становништва, јер често налазимо да два, понекад и више села имају исти назив, а међусобно су удаљена стотину километара. Тако данас знамо за варошицу Рашку у рашкој области, али и за насеље Рашка у Врању. Осим што постоји село Кијевац надомак Сурдулице, постоји и село Кијевци у општини Нови

понедељак, 26. октобар 2020.

Изградња цркве у селу Житорађе, посвећене Светом краљу Милутину

У претходна два месеца, Божијом вољом и уз свесрдну помоћ добрих људи, започета је изградња цркве у селу Житорађе, општина Владичин Хан, посвећена Светом краљу Милутину. Ово лепо село, чије име указује на плодну долину и које је у Средњем веку, баш у доба краља Милутина било познато по манастирском поседу, заслужило је да добије светилиште где ће се мештани окупљати и молити. У давна времена, када је Житорађе било једно од 136 села жупе Иногоште, недалеко од реке Пешчанице (данас Врле), налазио се метох који је по неким записима бројао 400 калуђера.  У другим записима, говори се о постојању села Манастирче (Манастириште), на месту

четвртак, 22. октобар 2020.

Разлози због којих ћемо наставити да објављујемо текстове још неко време


Након неколико увредљивих коментара које смо добили од једног лица, разматрали смо могућност привременог обустављања рада портала. Међутим, врло брзо смо закључили да би такве особе и њему сличне биле на добитку и одлучили да је најбоља борба наставити са радом и стварати још бољу комуникацију са читаоцима који нас редовно прате и који нам верују. Често смо о томе писали, али вреди да се подсетимо - не обавезујемо никога да чита наше текстове, нити да нам верује. Биће нам лакше, јер нећемо морати да се са таквима објашњавамо и да им доказујемо добре намере. То не значи да нисмо спремни да примамо критике, међутим не и бесмислене оптужбе у којима нас повезују са разним

понедељак, 19. октобар 2020.

Упутили смо предлог Општини у вези пројекта меморијалног комплекса на локалитету ДУБОКА ДОЛИНА

Свесни чињенице да смо покренули спасавање ратног меморијала, Дубоке долине, обавеза нам је да учествујемо у представљању замисли читавог пројекта који би требало бити реализован на датој локацији. Наша замисао базира се најпре на чињеници да смо сагледали рељефну структуру локалитета, а затим узели у разматрање све историјске околности које су везиване за само место. Овај предлог упутили смо надлежним структурама Општине Сурдулица на даље разматрање.

Мишљења смо да капела, богослужбени простор или било која друга зидана грађевина, не би требало бити део овог пројекта. Разлога за то има више. Дубока долина својом конфигурацијом није подесна за било какву градњу зиданих објеката, јер је земљиште

четвртак, 15. октобар 2020.

И Општина Сурдулица стаје у заштиту Дубоке долине



Као што напоменусмо 15. марта 2020. године: "Признајемо, наша је грешка што нисмо тражили да се локалитети у Сурдулици на којима су убијани Срби у Великом рату заштите. Ваљда из наивности, сматрали смо да ће доћи време када ћемо и о томе причати, а да их у међувремену нико неће уништавати. Данас се суочавамо са тим да се два важна места, на којима је Архибалд Рајс есхумирао жртве, а амерички новинар Драјтон извештавао о томе, налазе у одређеном степену деструкције. Најпре Дубрава - ово место које се налази у близини Санаторијума годинама уназад уништавано је одлагањем смећа и данас је непрепознатљиво. Од пре неколико месеци, Дубока долина, место по којем је добила назив и књига Александра Трајковића, у којој су описани сви злочини у периоду 1915-1918. године, суочава се са постепеним нестајањем."

Данас смо поносни на то што су сви важни чиниоци јавног живота Сурдулице подржали нашу иницијативу и пристали да

понедељак, 12. октобар 2020.

Реаговали смо поводом учесталих нестанака електричне енергије у Сурдулици

Велики број људи се ових дана жали због тога што у вечерњим часовима долази до нестанка електричне енергије, услед чега може доћи и долази до кварова на електричним (кућним) уређајима. Истраживали смо где је проблем и најпре добили информацију из Електродистрибуције да се ради о домаћинствима која су на заједничком воду, на којем је и трафо станица која напаја електричном енергијом постројење ЈП "Водовод" у Калиферу. Та трафо станица се налази у кругу постројења и није

Проф. др Даница Грујичић је уз "Волим Сурдулицу"

Након дописа, који смо упутили проф. др Даници Грујичић, директорки Института за онкологију и радиологију Србије и нашем истакнутом борцу за здравље људи и заштиту животне средине, врло брзо смо добили и повратно писмо. У њему нас је госпођа Грујичић подржала и поручила да сви ми који смо свесни проблема загађења, колико год да нас има, морамо да наставимо са том борбом, да упознајемо све људе и разговарамо о томе. Она истиче и да без системског решења, не можемо да говоримо о

петак, 09. октобар 2020.

За све који желе више да знају о српској ћирилици и за оне који не знају о њој ништа (АУДИО)

Након неких наших објава у вези очувања ћириличког писма, јавили су се сумњичави људи који сматрају да се о српском писму не би требало причати, поготово не деци. То је онај стари сценарио из доба НДХ или касније, када је употреба ћирилице била забрањивана, а они који нису поштовали, били су кажњавани. Данас је тај метод мало софистициранији, умотан у лепо паковање, па се појава, када желите да ширите истину о 10 векова старој културној баштини, назива "тровање деце", "наметање мишљења". Ви што тако мислите, упамтите добро

четвртак, 08. октобар 2020.

Писмо проф. др Даници Грујичић

Ово писмо које данас шаљем Вама, биће у целости објављено на блогу „Волим Сурдулицу“, како би се читаоци упознали са његовим садржајем. Моје обраћање тиче се Вашег гостовања на једној националној телевизији, када сте поменули Сурдулицу и проблем који њени становници имају са загађењем. Захваљујем Вам на томе што сте баш нашу варошицу узели као пример и што искрено желите да помогнете свима којима је помоћ неопходна. Сувишно је рећи да Ви то радите на најбољи могући наћин, међутим, желео бих да Вам укажем на једну другу страну, коју не можете из Вашег угла да сагледате. Осим неколико појединаца и блога „Волим Сурдулицу“ који је једини медиј на овим просторима који константно указује на штетне последице загађења, нико други у нашој варошици није спреман да

Текст посвећен свим сурдуличким основцима и средњошколцима

Поштована децо - одрасли људи,

Најпре имам жељу да задржим вашу пажњу, са циљем да овај текст прочитате до краја. Признајем, у први мах неће бити занимљив као што то може бити објава на Фејсбуку или фотографија на Инстаграму, али ће вас сигурно подстаћи да размишљате о ономе што ћете у наредним редовима прочитати. Аутор овог текста био је ђак једне ваше основне и средње школе. И моји су наставници били углавном досадни, као што су и ваши сада, али су и тада били посвећени својим ђацима, као што су данас посвећени вама. Они вам никада неће хтети лоше, али ће се десити да неким

среда, 07. октобар 2020.

Обележен Дан ослобођења Сурдулице у Великом рату

Од тренутка када смо почели да скрећемо пажњу на Дубоку долину, били смо константно изложени притисцима, углавном на интернету, али и у јавности, од стране појединаца који су узели за право да ставе "вето" на један важан период наше историје. Иако су ти појединци били убеђени да је наша намера да узнемиримо "духове прошлости", ми смо систематски ишли према циљу који смо зацртали, а то је очување културно-историјских вредности. Баш као што је судбина Станислава Кракова била тешка, те је од хероја који је међу првима ушао у већину градова Јужне (старе) Србије те 1918. године (постоји и видео-запис у Југословенској кинотеци о његовом уласку у Велес), "дошао" до отпадника, због родбинске везе са неподобним личностима тог времена, тако су наше активности праћене непрестаним критикама и омаловажавањем локалних свезнабожаца. Разлог таквог понашања видимо у њиховој неиспуњености и зависти због тога што је неко други после  толико година успео да подигне са

уторак, 06. октобар 2020.

Станислав Краков - јунак који је бранио положаје на Власини 1915. године

Подстакнут речима једне добре особе, која ми препоручи књигу, увидевши да се бавим проучавањем историје, али и часним позивом, врло брзо дођох у њен посед и почех да је читам. То читање пре бих назвао поистовећивање са Станиславом Краковим, који је у свом аутобиографском делу Живот човека на Балкану, описао свој животни пут, успоне и падове, непрестано кретање танком линијом која раздваја живот и смрт. Превагање на страну живота било је, у његовом случају само одлагање смрти, а смрт би означавала епопеју и јунаштво "малог" човека, спремног да се у њу вазнесе ношен идеалима и жељом за слободу.

Тренутак ове објаве, управљан је Господом, јер на данашњи дан 1918. године, ослобођена је Сурдулица у Великом рату. Стварам слику радости тадашњих Сурдуличана, а посебно оних који су преживели голготу највећег до тада сукоба народа. Станислав Краков је био међу њима и осим што је чинио велику ствар, а то је безусловна борба за парче српске земље, потпоручник Краков је радио нешто што је увек било на цени, што је увек било злата вредно. Он је записивао сваки

понедељак, 05. октобар 2020.

Мештани обележавају ослобођење Сурдулице у Првом светском рату

Оно што је важно, јесте да се мештани Сурдулице буде и да се сећања на Први светски рат обнављају и чувају од заборава. Године су биле потребне да сазримо и да више никада не допустимо да се сурдуличка историја везана за Велики рат заборави. Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије, позива све Сурдуличане да се 06. октобра у 11,00 часова окупе у цркви Светог Ђорђа, где ће се се служити

субота, 26. септембар 2020.

Сурдуличка летаргија 2020.

Изгледа да је неким људима у Сурдулици циљ да њени становници буду стално маргинализовани. Пошто је тако, вратимо се на сам почетак лета. Сећате се када смо говорили да нас не занимају фотеље и привилегије и да ћемо и после 21. јуна наставити да радимо за све Сурдуличане. Занимљиво како се у свести појединаца ништа није променило, па је иза нас лето које је обиловало празнином у друштвено-социјалном напретку наше варошице. Данас имамо три туцета људи који као да не живе са својим мештанима (молим вас не повезујте их одмах са политичком идеологијом и правцима). Говорим о људима који морају непрестано да буду са обичним светом, да разговарају, слушају, гледају, опажају и помажу. Уместо тога, имамо бескорисну групу која више и не покушава да обмањује, јер је њено постојање изгубило сваки смисао које би морало да је краси. Најгоре је што ће, након прочитаног текста налазити оправдања, уместо да свако за себе, ујутру када устане, каже да ће уложити себе у ономе што најбоље зна.

Кад је реч о најважнијем проблему у Сурдулици, нико не жели да се издигне из бескорисне групе и каже да ће из

петак, 18. септембар 2020.

Моје ангажовање на одбрани важних историјских локалитета у Сурдулици

Велики број прочитаних књига, разних извештаја, записа, путописа, уз добро познавање историјских прилика на овим просторима, подстакло ме је да почнем да се бавим проучавањем важних локалитета на територији сурдуличке општине. Књижица у којој сам марљиво уписивао сваки детаљ и која мени представља ризницу сурдуличке историје, увек је са мном, па и сада када сам удаљен хиљадама километара од свог родног места. Иако сваки податак имам у електронској форми, писану реч више волим да прочитам, поготово када знам да је написана мојом руком. Повреди ме када појединци (стварно их има мало) потцене тај мој рад, али ми зато снагу дају људи који су уз мене и тако ми помажу да истраживања не буду узалудна.

Методологија мог рада и приступ истраживању веома су озбиљни и темеље се на научним основама. Тај методолошки приступ, који сам усвојио давних дана на студијама, помаже ми да поступно анализирам историју Сурдулице, а када је реч о историјским локалитетима, постоји још један мотив због којег ме нарочито привлачи да их проучавам. Чињеница да се мали број људи бавио њиховим истраживањима, иако подаци постоје, за мене значи прилика да оставим печат који ће будућим генерацијама бити од користи.

Због тога се наметнула и потреба, пре бих рекао обавеза, да историјске локалитете штитим, јер би у супротном моје истраживање било бесмислено.


ГРАДИШТЕ. Овај локалитет је за мене тотем, водиља, светилиште. Људи који познају ово место, свесни су

среда, 16. септембар 2020.

ЗИЂИН Бор = КНАУФ Сурдулица


У вези предстојећег протеста против загађења, који ће бити одржан 19. септембра 2020. године у Бору, "Волим Сурдулицу" даје пуну подршку и скреће пажњу сурдуличкој јавности како би се требало борити против загађивача. Борани су тај начин препознали, па је све више грађана који желе да се спонтано окупе у 10,00 часова тог дана у Бору, а велики број угоститељских објеката даће подршку протесту тиме што ће бити

Репортажа о војничким гробљима на Власини на РТС-у, у потпуности промашила суштину проблема



Аутор репортаже о ратним меморијалима у Сурдулици, који је пре неколико дана приказана на јавном сервису, очито је био жељан било какве вести, те је одлучио да набацивањем полутачних информација збуни гледаоце, али не и покретаче предлога о очувању војничких гробаља о којима смо писали 18. јула 2020. године. Овде бисмо желели да скренемо пажњу на неколико делова који су у репортажи, случајно или намерно, "искривљени".
Најпре, у прилогу се све време оперише са појмом војничког гробља из 1915. године, а на снимку се појављују кадрови некадашњег војничког гробља из 1913. године. Репортерка говори о једва видљивим хумкама 2. Шумадијске дивизије и руских добровољаца, а у позадини се приказује обичан

Запослени у предузећу "MEC industries" без плата и доприноса



Након више од годину дана прикупљања података о раду Д.О.О. "MЕC industries" са седиштем у Белом Пољу, одлучили смо да станемо у заштиту понижених радника који су нас често контактирали и тражили помоћ. Када год смо се спремали да изнесемо податке о неисплаћивању плата и доприноса ове италијанске фирме, лица која су овлашћена од стране власника фирме, исплаћивали би "на кашичицу" поштено стечен новац, али би се после неког времена наставила пракса "неплаћеног рада", због чега су радници по неколико месеци остајали без плата. Случај из јуна 2019. године, када су радници добили по

уторак, 08. септембар 2020.

Кнауф добија подршку да прошири своје производне капацитете


Колико год се борили да на легитиман начин докажемо да је Кнауф загађивач и да као такав напусти нашу општину, инострана корпорација има свесрдну помоћ и за сада успешно избегава сваку одговорност за негативни утицај према људима и животној средини. Из белопољског погона стиже вест о проширењу на име суседних парцела, па се у наредном периоду очекује да се садашњем постројењу дода још неколико ари земљишне површине на којој ће фирма инвестирати у нов пројекат.

Недоумица је због чега се

субота, 05. септембар 2020.

И у Доњем Романовцу смеће на све стране

Тек што смо објавили текст о проблему са смећем у Алакинцу, јавили су нам се и мештани Доњег Романовца. Они тврде да им контејнере не користе житељи других села, већ проблем виде у ЈП Водовод који недељама заобилази њихово село. Засигурно знамо да је у претходном периоду ситуација била иста и у Загужању, Власини, Масурици,

Алакинце плаћа цену немара комуналне службе


Већ смо писали о овоме и обећали да ћемо докле год постоје проблеми са неодношењем смећа, упозоравати надлежне, али и информисати јавност. Комунална служба се сада већ поиграва и руга мештанима Алакинца, које нико евидентно не успева да заштити. Забринути Алакинчани су нас замолили да овај проблем учинимо видљивим и покажемо сурдуличкој јавности са каквим се проблемима суочавају последњих година. Кажу да, ако је ово нормална слика, онда неко

петак, 04. септембар 2020.

Интервју са др Мирјаном Анђелковић Лукић: Сурдулица из другог угла



Сасвим случајно, пре две године, судбина укрсти путеве данашње саговорнице блога "Волим Сурдулицу" и уређивача истог. О госпођи Мирјани сам само читао у научним издањима и у некој завичајној литератури, а након њеног појављивања у јавност поводом потписивања петиције о измештању фирме "Knauf insulation", жеља ми је била да што пре остварим контакт са њом и дам свој допринос у овој борби. Првом приликом када сам је угледао на улици, пришао сам јој, представио се и од тада креће наша сарадња. У међувремену, спознао сам да госпођа Мира и ја делимо исте животне ставове, не само по питању екологије, већ и других ствари. Једна од њих је љубав према ћирилици и очување тог културног идентитета српског народа.
Елем, др Мирјана Анђелковић Лукић, не толико позната сурдуличкој јавности, колико српским научним круговима, члан је Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања и истакнути је борац за здраву животну средину. Она је својим утицајем успела да скрене пажњу стручне јавности на сурдулички проблем и прави је пример непрекидне и безусловне борбе.
Моја жеља је да у овом интервјуу откријемо нешто више из живота др Мирјане Анђелковић Лукић, заправо да нам она нешто каже о свом животу у Сурдулици, о детињству, одрастању и надахнућу које јој је дала ова варошица.

Уређење паркинг зона у Сурдулици - ургентни захтев

Локална самоуправа би у најскорије време морала да реши проблем паркирања у Сурдулици, јер је тренутна ситуација катастрофална, а улице изгледају као да се налазе у неком индијском градићу. У претходном периоду смо предлагали више решења и никада није било реакције са локала, па сада шаљемо ургентни захтев да се пројектовањем паркинг зона направи ред и да се тренутни хаос на улицама реши. У захтеву тражимо да надлежни из одељења за урбанизам и саобраћај Општине Сурдулица хитно направе

уторак, 01. септембар 2020.

Док је нас, у Сурдулици родитељи неће плаћати ђачке униформе

Како беше она народна изрека: Ко се последњи смеје...? Управо она представља резултат моје темељне и опсежне борбе да ВАМА, сурдуличким родитељима не извуку неколико хиљада муком стечених динара на почетку школске године и дају их модним дизајнерима и страним конфекцијским фирмама! Безначајно је сада понављати кроз шта сам све прошао, борећи се против озбиљне машинерије и које жртве сам поднео не би ли одбранио правду која је сада на страни родитеља. Иако сам био вербално нападнут на Савету родитеља и сатанизован због намере да осујетим пилот-пројекат који би мештанима варошице на југу Србије у септембру, када трпе финансијске издатке за обезбеђивање огрева, зимнице и уџбеника за децу, "испумпао" и то мало новца који је унапред потрошен. Уместо тога, захтевао сам да се новац у износу од 7,5 милиона динара, предвиђених за по један бесплатан комплет ђачке униформе, који је сада већ могу слободно да кажем - бачен, уложи у

понедељак, 31. август 2020.

Позоришна представа Кнауфа у граду од којег су направили депонију



Велики заокрет немачке фирме која данас и не скрива да загађује животну средину, што чак и јавно открива у својој Студији о процени утицаја на животну средину, огледа се у томе да ће коначно уложити новац и омогућити Сурдуличанима да здравије живе. Иако убеђени да мештани Сурдулице сами себе трују, јер као највеће загађиваче виде индивидуална ложишта, спремни су да предузму све како би се Сурдуличани осећали као да су у својој кући. И то што "по мало" смрди сурдулички ваздух, руководство не види као нешто много страшно, чак овај народ сматрају кукавицама и цепидлакама, јер се и превише буне, а не знају да је у Београду много горе. Међутим, то је једна велика корпорација, а они су људи широкогруди и не воле када је људима лоше, па ће учинити све како би их Сурдуличани заволели и почели да гледају као своје комшије које, истине ради, мало и загађују.

Каменом димњаку који су Немци (која коинциденција, ова нација која је за себе говорила да је "уберменш" изгледа да обожава димњаке) изградили за време Другог светског рата, прети да му се одузме "титула" највишег објекта људском руком прављеног, на територији Сурдулице. Овај горостас који више од седамдесет и пет година

недеља, 30. август 2020.

Позив на јавну расправу у вези Студије о процени утицаја на животну средину пројекта реконструкције топлог дела линије за производњу импрегнисане камене вуне


Група мештана "Волим Сурдулицу" са истакнутим појединцима који се већ годинама залажу да Сурдуличанима буде боље, уложила је велики труд како би се наставила борба за измештање фирме "Knauf insulation" и с тим у вези надлежном министарству упутила примедбе на Студију о процени утицаја на животну средину коју је израдила поменута фирма. После разговора са директором Тихомиром Цивкароским, закључили смо да власник фирме "Knauf insulation" нема у плану да је дислоцира из Сурдулице иако руководство признаје да је погон у Белом Пољу загађивач (ово је господин Цивкароски неколико пута поновио у разговору са нашим представником).

Након два покушаја да се реализује јавна расправа, коначно је за 31. август 2020. године са почетком у

петак, 28. август 2020.

Општина Сурдулица показала интересовање за предлог пројекта пешачке (трим) стазе на Власинском језеру

Након покретања иницијативе за изградњу пешачке (трим) стазе на простору око Власинског језера, добили смо одговор од председнице општине Сурдулица, госпође Александре Поповић, која је у свом обраћању исказала позитивне реакције и спремност локалне самоуправе да саслушају предлог овог пројекта који смо у начелу разрадили озбиљно, водећи рачуна и о ситнијим појединостима у вези истог. Након представљања једне идеје, очекујемо одговор надлежних органа Општине у оквиру којег ћемо даље сагледавати може ли предлог ући у почетну реализацију, као и могућности додатне разраде. Желимо да нагласимо да је предлог пројекта примарно осмишљен у циљу развоја

понедељак, 24. август 2020.

24. август 1924. године - дан када је Сурдулицу посетио краљ, патријарх и читав државни врх


"...Све је почело од 40 "наполеона" који су нађени код жртве и били су први прилог за Спомен костурницу..." - биле су речи Љубе Алексића, директора сурдуличке Грађанске школе, као део говора који је одржао испред Спомен костурнице у присуству краља Александра Карађорђевића, краљице Марије, патријарха Димитрија и окупљеног народа.

Период непосредно након Првог светског рата био је турбулентан, а за обичан живаљ веома тежак. Многи су изгубили читаве породице. Очеви и синови се нису враћали кућама, јер су њихова тела остала у врлетима Проклетија, у дубинама Јонског мора, на бојним пољима или достојно сахрањена далеко од својих домова (један гроб српског војника пронађох на крајњем југоистоку Северне Македоније).

Жртава је било свуда, али чини се, највише страдалих на једном месту, нигде као у Сурдулици. Брзо се прочу та вест о страдању великог броја људи и варошица постаде

петак, 21. август 2020.

Још једна акција чишћења око Власинског језера у режији љубитеља природе


Портал "Волим Сурдулицу" у потпуности подржава сваку акцију коју покрећу људи у циљу очувања животне средине, посебно када је реч о Власинском језеру, јер смо ставили овај предео на врх листе приоритета. Након једног отказаног термина, због лошег времена, заказан је други термин у недељу, 23. августа 2020. године, у оквиру кога ће бити чишћен део око великог залива и острво Дуги дел. Акција почиње у 10,00 часова, а окупљање и полазак волонтера и чланова Удружења "Чувари Власине" заказано је за 09,30 часова са следећих пунктова: 1. Стена. 2. Хотелска плажа. 3. Улазна грађевина.

Наш портал је одлучио да покрене иницијативу убрзаног туристичког развоја и у наредним данима ћемо обрадовати све љубитеље нашег бисера природе у вези пројекта пешачке стазе који смо покренули према

уторак, 18. август 2020.

Дубрава - сурдуличка провалија смрти


Једно за другим отварају се теме о стратиштима на којима су убијани свети Сурдулички мученици и након Дубоке долине, дошло је време да заштитимо још један ратни меморијал. То место за аутора овог текста има посебан значај, с обзиром да је одрастао у непосредном окружењу, али без неке свести (као што је случај са већином Сурдуличана) да је ту побијено на стотине невиних жртава. Међутим, као неки Божији знак, али руку на срце и због тешке приступачности баш тог дела терена, никада као деца нисмо направили ни један једини корак по земљи која је натопљена крвљу. Реч је о Дубрави, локалитету добро описаном у свим делима који су обрађивали страдање Сурдуличких мученика, али и о топониму који се до данашњих дана задржао као ближа одредница места на јужном ободу данашње Сурдулице, на путу за Масурицу, након последњих кућа, а непосредно пре Санаторијума, код насипа (тада моста) који пресеца долину. Реч дубрава односи се на место обрасло дубовом (храстовом) шумом, на шумарак или гај. Занимљиво је да се ово место спомиње у два случаја. У првом, Дубрава је било место где је 24. августа 1924. године, приликом доласка краља Александра Карађорђевића, била распоређена мања војна

недеља, 16. август 2020.

Ослобођење Иногошта 1878. године - последњи дани вишевековног ропства


Животне прилике у Иногошту у другој половини 19. века нису се нимало поправиле, а народ је све више желео слободу улазећи у пети век турског ропства. Српски устанци који нису у потпуности уродили плодом с почетка 19. века, нису обесхрабрили локално становништво.

Србима је за време турске власти било забрањено окупљање, певање верских и народних песама, а нарочито су биле забрањене песме о Милошу Обилићу.[1] Срби су били принуђени да предузимају оштре мере против Турака, а неретко су их и убијали и бежали у друге крајеве, након чега су мењали и презимена, што им је олакшавало скривање трагова, али и отежало касније сазнавање правог порекла огромне већине. Разлог убијања Турака били су

Моби Дик поново "једри" након четири године "проведене у пристаништу"


Прва фотографија настала неколико тренутака након одвајања острва (фото: Милош Марковић, 15.08.2020. године)

Било је усидрено на самој плажи, газили су га, прљали, уништавали, али је коначно "поринуто" и сада може да се врати тамо где му је и место. Плутајуће острво, највеће на Власинском језеру, које чак има и своје име - Моби Дик, у вечерњим часовима 15. августа 2020. године запловило је од плаже према брани, пркосећи законима природе и четворогодишњем "ропству".



На плажи је остао насукан један мањи део острва, а Моби Дик је доспео до друге обале (фото: Биљана Пијевац, 16.08.2020. године)

Љубитељи овог вештачког језера, на којем је све остало природно, узбуђени су због ове вести коју је први пренео у слици и речима Милош Марковић. Не знамо колико ће "путовање" да траје и где ће острво да заврши, али се надамо да ћемо

субота, 15. август 2020.

Етничке групе које су боравиле на простору Иногошта (Сурдулице) до краја 19. века


Тешке историјске прилике које су се надвијале над Балканом, приморавале су становништво на сталне сеобе. Становништво подно Варденика и Чемерника та судбина није заобишла, па су принудни збегови били део свакодневнице тих напаћених људи. На њихова огњишта долазили су или присилно довођени неки други народи и племена, чиме се етничка структура стално мењала.

Као година досељавања Арнаута[1] у шире просторе Иногошта спомиње се 1665. година. Тада их Турци доводе у Масурицу и Јелашницу. Да ли је од устанка Срба 1572. године Османлијско царство предузимало мере у циљу преузимања превласти, не зна се. Поуздано се зна да су Турци, преко арнаутских племена почели да шире муслиманску веру десном обалом јужне Мораве и да је управо село Масурица било њихово упориште одакле

Први родови који су населили Сурдулицу након Ослобођења 1878. године: Мит о "старим Сурдуличанима"


Рекло би се да о нашој прошлости мало знамо или још боље, стварамо свест да је наше сазнање најтачније. Сретао сам људе који су убеђени да су баш њихови преци први "побили колац" у Сурдулици, дали јој име, развили је до нивоа метрополе, а онда су је дошљаци уназадили! Не бих да етикетирам никога, такви су ми подједнако одбојни као и сви други који своју Сурдулицу не воле. Као и у једном од претходних објава где закључисмо да је Власина својина свих људи који се нормално према њој опходе, тако је и Сурдулица неотуђиво власништво свих оних који се осећају Сурдуличанима у правом смислу те речи. О прошлости причамо, али и садашњост ће некада бити део сурдуличке историје, па се слободно може рећи да њени садашњи актери и јесу они прави Сурдуличани. Пре него што се вратимо у прошлост да дефинишемо оквире Сурдулице о којој говоримо. Врло једноставно, то су сва села која су у саставу данашње

петак, 14. август 2020.

Битка на Чемернику 1454. године и погибија војводе Николе Скобаљића

 


Сурдулички крај богат је историјским догађајима, који су временом заборављени или "премештени" на неку другу локацију. "Волим Сурдулицу" вас враћа у 15. век и оживљава херојске дане Николе Скобаљића, истакнутог војводе деспота Ђурађа Бранковића, о коме је народ испредао легенде. Војвода Скобаљић, у историји познат и као последњи владар Дубочице, супротстављао се Османлијама у више наврата, а последњи пут приликом продирања непријатељске војске под вођством