субота, 26. септембар 2020.

Сурдуличка летаргија 2020.

Изгледа да је неким људима у Сурдулици циљ да њени становници буду стално маргинализовани. Пошто је тако, вратимо се на сам почетак лета. Сећате се када смо говорили да нас не занимају фотеље и привилегије и да ћемо и после 21. јуна наставити да радимо за све Сурдуличане. Занимљиво како се у свести појединаца ништа није променило, па је иза нас лето које је обиловало празнином у друштвено-социјалном напретку наше варошице. Данас имамо три туцета људи који као да не живе са својим мештанима (молим вас не повезујте их одмах са политичком идеологијом и правцима). Говорим о људима који морају непрестано да буду са обичним светом, да разговарају, слушају, гледају, опажају и помажу. Уместо тога, имамо бескорисну групу која више и не покушава да обмањује, јер је њено постојање изгубило сваки смисао које би морало да је краси. Најгоре је што ће, након прочитаног текста налазити оправдања, уместо да свако за себе, ујутру када устане, каже да ће уложити себе у ономе што најбоље зна.

Кад је реч о најважнијем проблему у Сурдулици, нико не жели да се издигне из бескорисне групе и каже да ће из

петак, 18. септембар 2020.

Моје ангажовање на одбрани важних историјских локалитета у Сурдулици

Велики број прочитаних књига, разних извештаја, записа, путописа, уз добро познавање историјских прилика на овим просторима, подстакло ме је да почнем да се бавим проучавањем важних локалитета на територији сурдуличке општине. Књижица у којој сам марљиво уписивао сваки детаљ и која мени представља ризницу сурдуличке историје, увек је са мном, па и сада када сам удаљен хиљадама километара од свог родног места. Иако сваки податак имам у електронској форми, писану реч више волим да прочитам, поготово када знам да је написана мојом руком. Повреди ме када појединци (стварно их има мало) потцене тај мој рад, али ми зато снагу дају људи који су уз мене и тако ми помажу да истраживања не буду узалудна.

Методологија мог рада и приступ истраживању веома су озбиљни и темеље се на научним основама. Тај методолошки приступ, који сам усвојио давних дана на студијама, помаже ми да поступно анализирам историју Сурдулице, а када је реч о историјским локалитетима, постоји још један мотив због којег ме нарочито привлачи да их проучавам. Чињеница да се мали број људи бавио њиховим истраживањима, иако подаци постоје, за мене значи прилика да оставим печат који ће будућим генерацијама бити од користи.

Због тога се наметнула и потреба, пре бих рекао обавеза, да историјске локалитете штитим, јер би у супротном моје истраживање било бесмислено.


ГРАДИШТЕ. Овај локалитет је за мене тотем, водиља, светилиште. Људи који познају ово место, свесни су

среда, 16. септембар 2020.

ЗИЂИН Бор = КНАУФ Сурдулица


У вези предстојећег протеста против загађења, који ће бити одржан 19. септембра 2020. године у Бору, "Волим Сурдулицу" даје пуну подршку и скреће пажњу сурдуличкој јавности како би се требало борити против загађивача. Борани су тај начин препознали, па је све више грађана који желе да се спонтано окупе у 10,00 часова тог дана у Бору, а велики број угоститељских објеката даће подршку протесту тиме што ће бити

Репортажа о војничким гробљима на Власини на РТС-у, у потпуности промашила суштину проблема



Аутор репортаже о ратним меморијалима у Сурдулици, који је пре неколико дана приказана на јавном сервису, очито је био жељан било какве вести, те је одлучио да набацивањем полутачних информација збуни гледаоце, али не и покретаче предлога о очувању војничких гробаља о којима смо писали 18. јула 2020. године. Овде бисмо желели да скренемо пажњу на неколико делова који су у репортажи, случајно или намерно, "искривљени".
Најпре, у прилогу се све време оперише са појмом војничког гробља из 1915. године, а на снимку се појављују кадрови некадашњег војничког гробља из 1913. године. Репортерка говори о једва видљивим хумкама 2. Шумадијске дивизије и руских добровољаца, а у позадини се приказује обичан

Запослени у предузећу "MEC industries" без плата и доприноса



Након више од годину дана прикупљања података о раду Д.О.О. "MЕC industries" са седиштем у Белом Пољу, одлучили смо да станемо у заштиту понижених радника који су нас често контактирали и тражили помоћ. Када год смо се спремали да изнесемо податке о неисплаћивању плата и доприноса ове италијанске фирме, лица која су овлашћена од стране власника фирме, исплаћивали би "на кашичицу" поштено стечен новац, али би се после неког времена наставила пракса "неплаћеног рада", због чега су радници по неколико месеци остајали без плата. Случај из јуна 2019. године, када су радници добили по

уторак, 08. септембар 2020.

Кнауф добија подршку да прошири своје производне капацитете


Колико год се борили да на легитиман начин докажемо да је Кнауф загађивач и да као такав напусти нашу општину, инострана корпорација има свесрдну помоћ и за сада успешно избегава сваку одговорност за негативни утицај према људима и животној средини. Из белопољског погона стиже вест о проширењу на име суседних парцела, па се у наредном периоду очекује да се садашњем постројењу дода још неколико ари земљишне површине на којој ће фирма инвестирати у нов пројекат.

Недоумица је због чега се

субота, 05. септембар 2020.

И у Доњем Романовцу смеће на све стране

Тек што смо објавили текст о проблему са смећем у Алакинцу, јавили су нам се и мештани Доњег Романовца. Они тврде да им контејнере не користе житељи других села, већ проблем виде у ЈП Водовод који недељама заобилази њихово село. Засигурно знамо да је у претходном периоду ситуација била иста и у Загужању, Власини, Масурици,

Алакинце плаћа цену немара комуналне службе


Већ смо писали о овоме и обећали да ћемо докле год постоје проблеми са неодношењем смећа, упозоравати надлежне, али и информисати јавност. Комунална служба се сада већ поиграва и руга мештанима Алакинца, које нико евидентно не успева да заштити. Забринути Алакинчани су нас замолили да овај проблем учинимо видљивим и покажемо сурдуличкој јавности са каквим се проблемима суочавају последњих година. Кажу да, ако је ово нормална слика, онда неко

петак, 04. септембар 2020.

Интервју са др Мирјаном Анђелковић Лукић: Сурдулица из другог угла



Сасвим случајно, пре две године, судбина укрсти путеве данашње саговорнице блога "Волим Сурдулицу" и уређивача истог. О госпођи Мирјани сам само читао у научним издањима и у некој завичајној литератури, а након њеног појављивања у јавност поводом потписивања петиције о измештању фирме "Knauf insulation", жеља ми је била да што пре остварим контакт са њом и дам свој допринос у овој борби. Првом приликом када сам је угледао на улици, пришао сам јој, представио се и од тада креће наша сарадња. У међувремену, спознао сам да госпођа Мира и ја делимо исте животне ставове, не само по питању екологије, већ и других ствари. Једна од њих је љубав према ћирилици и очување тог културног идентитета српског народа.
Елем, др Мирјана Анђелковић Лукић, не толико позната сурдуличкој јавности, колико српским научним круговима, члан је Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања и истакнути је борац за здраву животну средину. Она је својим утицајем успела да скрене пажњу стручне јавности на сурдулички проблем и прави је пример непрекидне и безусловне борбе.
Моја жеља је да у овом интервјуу откријемо нешто више из живота др Мирјане Анђелковић Лукић, заправо да нам она нешто каже о свом животу у Сурдулици, о детињству, одрастању и надахнућу које јој је дала ова варошица.

Уређење паркинг зона у Сурдулици - ургентни захтев

Локална самоуправа би у најскорије време морала да реши проблем паркирања у Сурдулици, јер је тренутна ситуација катастрофална, а улице изгледају као да се налазе у неком индијском градићу. У претходном периоду смо предлагали више решења и никада није било реакције са локала, па сада шаљемо ургентни захтев да се пројектовањем паркинг зона направи ред и да се тренутни хаос на улицама реши. У захтеву тражимо да надлежни из одељења за урбанизам и саобраћај Општине Сурдулица хитно направе

уторак, 01. септембар 2020.

Док је нас, у Сурдулици родитељи неће плаћати ђачке униформе

Како беше она народна изрека: Ко се последњи смеје...? Управо она представља резултат моје темељне и опсежне борбе да ВАМА, сурдуличким родитељима не извуку неколико хиљада муком стечених динара на почетку школске године и дају их модним дизајнерима и страним конфекцијским фирмама! Безначајно је сада понављати кроз шта сам све прошао, борећи се против озбиљне машинерије и које жртве сам поднео не би ли одбранио правду која је сада на страни родитеља. Иако сам био вербално нападнут на Савету родитеља и сатанизован због намере да осујетим пилот-пројекат који би мештанима варошице на југу Србије у септембру, када трпе финансијске издатке за обезбеђивање огрева, зимнице и уџбеника за децу, "испумпао" и то мало новца који је унапред потрошен. Уместо тога, захтевао сам да се новац у износу од 7,5 милиона динара, предвиђених за по један бесплатан комплет ђачке униформе, који је сада већ могу слободно да кажем - бачен, уложи у