Иногоште (Сурдулица и шира околина) је пало на Васкрс 1455. године и било под окупацијом Османлијског царства 423 године. За то време народ је одлазио, али и долазио на простор жупе, подизани су и у крви гушени устанци, смењивале се генерације и готово никаквог напретка није било у животима мештана. Људи су остајали неписмени, радили као слуге код турског окупатора, градитељство је замрло. Једино је народу остало да млађе потомке уче старим обичајима, да им преносе предања и тако одржавају нит између немањићког доба и ере коју су сви они сањали.
Трупе генерала Белимарковића напредовале су са севера и 23. јануара 1878. године дошле до Владичиног Хана, где их је чекало 4000 турских војника, са три топа и још 1000 наоружаних Арбанаса у Масурици. Међутим, свестан јачине и продора српске војске, окупатор се повлачи на југ. Са власинске висоравни продиру устаници, на челу са свештеником Томом