субота, 18. фебруар 2017.

Посвећено сурдуличким мученицима

Из Сурдулице је у свет отишло много људи који су својим примерима, делима и радом представили и варошицу из које су потекли. Захваљујући тим људима, свет може чути за Сурдулицу и упознати се са делићем њене историје, културе и њеним настанком. Међутим, сто година уназад Сурдулица је, на жалост, постала симбол страдања недужних људи и синоним за Голготу на Балкану. Све је почело пре једног века, када су окупатори у Првом светском рату одабрали Сурдулицу да буде место у којем ће на хиљаде људи у тешким мукама окончати своје животе. Бугарски фашисти су се потрудили да мртвима не дају мира, те су на све могуће начине покушавали да избришу трагове страдања из Великог рата, али и да почине још већа зверства над недужним становништвом Пчињског округа и других делова Србије. На послетку, крајем претходног века, још једном је Сурдулица постала место злочина, а непријатељ је потврдио оправдани назив "сурдуличких мученика", невиних људи који су изгубили своје животе, од ништа мање свирепијег нападача.


понедељак, 13. фебруар 2017.

Гужве на улицама

Посматрајући сурдуличке улице у време саобраћајних гужви, поготово петком у јутарњим часовима, када започне пијачни дан, пробудила се потреба у мени да реагујем и упутим писмо надлежним институцијама о могућем начину уређења овог нашег свакодневног проблема.
Најпре да видимо како ствари изгледају на терену. На првом месту, када споменух пијачни дан да га прокоментаришем. Пијачни простор, који је одавно формиран, лепо организован и уређен, по свој прилици није послужио сврси у потпуности. Уместо да се тезге на пијачном простору искористе и капацитет испуни, неретко продавци заузимају тротоаре дуж улице Српских владара како би своје производе приближили купцима, а тиме стварају непотребну гужву.


субота, 11. фебруар 2017.

Када снег почне да се топи

У јануару смо се суочили са великим снежним падавинама и тада смо мислили да је велики снег "врх леденог брега". Међутим, тек када је снег кренуо да се отапа, могли смо да видимо шта је испод "леденог брега". Најпре је вода "јурнула" улицама, право према центру, стварајући баре на местима где више не може да отиче. Тако су поједина места постала право ругло, а пешаци били принуђени да обилазе иста, како им не би биле поквашене ноге уколико би прошао неки аутомобил кроз бару и направио ефекат цунамија. Оваква карактеристична места била су у улици Српских владара (код Болнице), затим у улици Ђуре Јакшића (негде око броја 27), али и улица Вука Караџића (око раскрснице са Милошем Обилићем), која већ хронично има проблем са пуцањем водоводних цеви, које када пукну вода крене према кориту Врле, које је срећом (ако тако може да се каже) близу!