четвртак, 02. јул 2020.

Једини смо "de facto" стали у одбрану здравља Сурдуличана од загађења


Веома озбиљно смо приступили састављању примедбе на Студију фирме "Knauf insulation" и правовремено је доставили надлежним институцијама. Још једном смо стали у заштиту Сурдуличана и одговорно пришли решавању овог проблема. Дана 02. јула, са почетком у 12,00 часова биће одржана јавна расправа и то је разлог што до овог тренутка нисмо објављивали садржај примедбе. Представљамо исту у наставку текста, у изворном облику, онако како је и послата надлежном министарству:


Поштовани, У циљу правовремене реакције, а у вези Захтева за сагласност на ажурирану Студију о процени утицаја на животну средину пројекта реконструкције топлог дела линије за производњу импрегнисане камене вуне (у даљем тексту: Студија), фирме "Knauf insulation" насеље Бело Поље, достављамо примедбу, јер сматрамо да није ваљана, нити потпуна, тј. нису дефинисане поједине тачке које су кључне за област заштите животне средине и као такве могу негативно утицати на
животну средину и значајно угрозити функционисање и опстајање људи, биљног и животињског света.

1. На страни 38, тачка 4.0 Студије, дефинисано је: "Алтернативна решења оптимизације производног процеса су разматрана и ажурирање студије се управо односи на оптимизацију процеса производње која је и у функцији смањења непријатних мириса, прашкастих материја, хемикалија и природне сировине, тј. у функцији заштите животне средине." 
Носилац пројекта ни у једном делу студије не наводи на који начин је решен проблем непријатних мириса, којима је становништво Сурдулице свакодневно изложено и због којих је отежан живот и нормално функционисање популације у широј области сурдуличке котлине у којој живи више од 15000 становника.

2. На страни 31 Студије, наводи се "да је обезбеђена комплетна рециркулација и искоришћење свих технолошких отпадних вода", на 38. страни да се "технолошке отпадне воде не испуштају у реципијент (канализацију, водоток)".
Сумњамо у истинитост ових навода због тога што свакодневно, а поготово у вечерњим и јутарњим часовима, отпадна вода коју прати густа пара (од топлоте) излази импровизованим каналима на јужној страни фабрике, на 8 метара од магистралног пута Владичин Хан - Сурдулица и даље иде десном ивицом пута према Владичином Хану до расадника "Петровић", након чега се цевима "сели" на другу страну пута и даље одводи до места Самоков где се улива у реку Врлу, непосредно изнад ушћа реке Дубнице у Врлу, у близини моста који води из села Загужање у село Алакинце. Ово поткрепљује и чињеница са 42. стране Студије, где се наводи да "испитивани параметри амонијум јон и гвожђе (Fe), узорка V0402/4 воде реке Врле (локација Самоков), не задовољавају вредности дефинисане Правилником о опасним материјама у водама ("Сл. гласник СРС" 31/82) за III и IV класу." На читавом току реке Врле од извора до места Самоков, испитивани параметри су у границама, а на овом месту нису.

3. На страни 34 наведено је: "У оквиру технолошког процеса производње брикета од технолошких остатака (сувих и мокрих), додата је јединица за искоришћење (ситне) технолошке прашине (Fly ash) из отсисног система Куполне пећи и система за отпрашивање отпадног ваздуха са линије за формирање и опсецање камене вуне. Удео технолошке прашине у саставу брикета је око 2% мас. Укупно генерисана количина технолошке прашине из филтро-вентилационог система је 800-1000 кг/дан."
Као што се и види, носилац пројекта "признаје" да се само 2% од ~1000 кг технолошке прашине врати у производни процес  на дневном нивоу, што значи да остаје ~980 кг неискоришћене технолошке прашине. Тај неискоришћени остатак, који на годишњем нивоу износи преко 350 тона, одлаже се на јужној страни фабрике и годинама од њега формира "брдо", за шта предметна фирма не одговара, нити пак жели да дозволи да се узоркује и испита састав ових производних остатака. За 12 година рада фабрике, формирано је "брдо" састављено од 4 милиона килограма отпада и представља опасан извор ситних честица, које када се издвоје путем ветра, долазе у дисајне путеве или падају на плодно земљиште и негативно утичу на њега. Упоредне фотографије овог брда достављамо у прилогу.

4. У тачки 3.3 Студије, носилац пројекта износи податке о количини испуштених гасова: "Са емитера Таложне коморе, након третмана у главном / ремонтном филтеру, испушта се око 350.000 кубних метара по сату, пречишћених гасова у атмосферу. Концентрација прашкастих материја је испод 5 мг по метру кубном."
Када се дневно у атмосферу испусти 8,4 милиона кубика "пречишћених" гасова, а од тога је ~24 кг прашкастих материја, не назива ли се којим случајем "кап по кап тровањем"? Да ли се запитате живе ли у овој Сурдулици људи и како је могуће да се у сред ваздушне бање постави и одржава индустрија оваквог типа?

Молимо вас, помозите нам да сачувамо наше здравље, није касно.

Прилози: на фотографији из 2014. види се да нема "брда", а на другој из 2019. године "брдо" од опасног отпада прелази висину од 10 метара.


Нема коментара:

Постави коментар