субота, 23. јануар 2021.

На данашњи дан пре 142 године ослобођена је Сурдулица (у то време још увек Иногоште)

Иногоште (Сурдулица и шира околина) је пало на Васкрс 1455. године и било под окупацијом Османлијског царства 423 године. За то време народ је одлазио, али и долазио на простор жупе, подизани су и у крви гушени устанци, смењивале се генерације и готово никаквог напретка није било у животима мештана. Људи су остајали неписмени, радили као слуге код турског окупатора, градитељство је замрло. Једино је народу остало да млађе потомке уче старим обичајима, да им преносе предања и тако одржавају нит између немањићког доба и ере коју су сви они сањали.

Трупе генерала Белимарковића напредовале су са севера и 23. јануара 1878. године дошле до Владичиног Хана, где их је чекало 4000 турских војника, са три топа и још 1000 наоружаних Арбанаса у Масурици. Међутим, свестан јачине и продора српске војске, окупатор се повлачи на југ. Са власинске висоравни продиру устаници, на челу са свештеником Томом

четвртак, 21. јануар 2021.

Поносни смо због тога што међу првима у Србији стајемо у одбрану ћирилице

Блог "Волим Сурдулицу" активно се бави очувањем српског писма и зато у целости преносимо вест о припреми протеста за одбрану ћирилице:


Поводом две деценије уставног рата „Ћирилице“ за српску ћирилицу у језику Срба (2001-2021) 

Протести ће бити одржавани, без маски после сузбијања короне, пред институцијама за српски језик – задуженим и финансираним од државе за неговање и нормирање српског језика и ћириличког писма – Матицом српском, Српском академијом наука, Институтом за српски језик и Одбором за стандардизацију српског језика  – због петнаестогодишњег неуставног односа према уставној суверености српског језика с ћириличким писмом у свакодневној јавности, озваниченог као алтернативног у Правопису српског језика, као и пред Владом Србије и Скупштином Србије које нису још од 2006. године до 2021. усагласиле  Закон о службеној употреби српског језика с уставном  обавезом у кључном првом ставу Члану 10. Устава Србије.

1.  Кратко подсећање на хиљадугодишњу историју прогона српске ћирилице као православне српске културне и цивилизацијске

понедељак, 18. јануар 2021.

Богојављење на Власинском језеру - можемо ли га прославити уласком у воду и целивањем Часног крста или ће поново бити надметања као на некој утакмици?

С вером у Бога и уз благослов Српске православне цркве, верници ће и ове године моћи да уласком у ледену воду Власинског језера, обележе празник Богојављења. Као учесници и промотери ове манифестације, предлажемо пливачима да од ове године направе преседан тако што неће пристати на "утркивање" за Часни крст, које није део овог православног празника, већ да један за другим улазе у воду и редом

субота, 16. јануар 2021.

Подржимо иницијативу за добијање бесплатних уџбеника

У целој причи о уџбеницима, наравно да ме погађа чињеница да су они изузетно скупи, међутим много више ме брине то што 85% тржишта контролишу немачка и хрватска издавачка кућа. Сећате се када смо као група забринутих мештана слали допис немачкој издавачкој кући "Klett" због недопустивог пропагирања накарадног и сатанистичког празника "Ноћ вештица". Није то једини пропуст. Као родитељи школараца уочавамо

среда, 13. јануар 2021.

Свети мученици сурдулички у православном манастиру на Блиском истоку

На Божић, 07. јануара 2021. године, био сам део посете манастиру Светог Маманта у Републици Либан. Ова православна светиња из 15. века део је Антиохијске патријаршије. Антиохијска патријаршија сматра се једном од четири древне патријаршије Васељенске цркве, коју су, према предању, основали апостоли Петар и Павле. Манастир је обновљен након потпуног рушења 2006. године. Након пријатне добродошлице оца Салима, који нас је упознао са историјским одредницама везаним за овај манастир, поставио сам

понедељак, 11. јануар 2021.

Армагедон у Сурдулици (ВИДЕО)

У једном дану Сурдулицу су погодиле две катастрофе. Једна је природна, у виду велике количине воде која реком Врлом надолази са обронака Варденика и Чемерника и руши мостове, путеве и приобаље. Друга је изазвана немаром руководства фирме "Кнауф" уз подршку незанемарљивог броја Сурдуличана који су одлучили да ћуте и тако буду саучесници у овом злочину против здравља.

Тврдим да се последице прве катастрофе могу санирати.

Магија Далеког истока из Ревекиног угла (интервју)

Да годину почнемо лепим темама и паметним и добрим људима, већ је постала традиција овог блога. Добро је када у мору проблема који нас окупирају, наиђемо на младе генерације које су способне да мењају наше друштво и својим талентом пркосе већ устаљеној и накарадној ријалити култури данашњице. Не прихватамо теорију да су млади људи, који негују истинске вредности и чији се ниво културе издиже из учмалог света старлета и приглупих манекена, реткост. Њих има свуда и само од нас зависи хоћемо ли простор дати њима и њиховом таленту или ћемо дозволити да нам вредности намећу сподобе из

понедељак, 04. јануар 2021.

"Волим Сурдулицу" - ретроспектива 2020. године

На прагу 2021. године, али и нове деценије, пожелесмо да објавимо оптимистични текст којим ћемо сумирати наш рад. Имамо пуно разлога да будемо задовољни пројектом који ће под именом "Волим Сурдулицу" ускоро обележити пуне четири године постојања. Не осврћући се на то како нас људи доживљавају, настављамо у истом маниру, а то је активно учествовање у готово свим сферама друштвеног живота Сурдулице. Сада када смо постали препознатљиви као јединствени бренд овог формата и када смо поставили одређене стандарде у преношењу информација путем блога, наметнута нам је обавеза да наставимо да радимо као до сада, јер је то оно што јавност очекује од нас. Покушаћемо ненаметљивим приступом и текстовима са квалитетном тематиком да одржимо пажњу читалаца, али и да створимо још већу интеракцију, јер нам је до ње стало. Закључили смо да је суштина да укључимо што више људи у овај пројекат, тако што ће кроз сугестије и предлоге бити део наше мреже која већ сада обилује људима различитих занимања и интересовања. Неизмерно нам је драго када нам се такви људи јаве и пренесу нам позитивне утиске који представљају потврду нашег преданог рада.

Вршећи непрестане анализе, унапређујемо и блог и поносни смо тиме како се он развијао, а упоређујући га са другим сличним медијима на овим просторима, најдрагоценија нам је чињеница да се држимо једног колосека од кога минимално одступамо. Разбили смо медијску монотонију која је постојала на друштвеним мрежама, а огледала се у преношењу текстова у којима нема ни једне речи о Сурдулици. И оно мало њих који пишу о нашој варошици, углавном се баве политичким темама. На историјским текстовима још увек би се таложила прашина да их ми нисмо објавили. То показује и прегршт коментара на друштвеним мрежама у којима они који их објављују признају да нису знали ништа о

Позив на бесплатно ДНК тестирање староседелачких родова Сурдулице (Пчињског округа)

Друштво српских родословаца "Порекло" с времена на време организује акцију тестирања људи са одређене територије како би базу података обогатили информацијама које ће касније послужити у проучавању генетског порекла људи са датог простора. Морам да напоменем да је заинтересованост људи јужне Србије да знају више о свом пореклу на изузетно ниском нивоу. У прошлости је слабија писменост доприносила томе да се мали број писаних података појави у књигама, а данас је жеља младих да истражују своје порекло равна статистичкој грешци. У великом броју случајева наилазио сам на људе који су ушли у трећу деценију живота, а који не знају како су им се звали прадеда и прабаба по мушкој линији! О женској линији да и не говоримо. Проучавање родослова не представља само интересовање, већ културу живљења, сећања на претке, високи ниво свести о очувању порекла и чини нас разумним бићима, тј. издваја нас од осталог живог света. Непознавање свог фамилијарног стабла представља социјалну закржљалост јединке.

Породично окупљање Врањанаца, 19. век

Поменуто друштво у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду спроводи велико ДНК истраживање генетичког порекла староседелачких родова Пчиње. У обзир долазе кандидати који данас живе на подручју Пчињског округа (град Врање и општине Сурдулица, Владичин Хан, Бујановац, Босилеград, Трговиште, Прешево), односно онима којима су отац, односно деда рођени на простору данашњег Пчињског округа и који припадају тамошњим староседелачким родовима. Такође могу да се пријаве кандидати чији су преци по