Први школски дан из угла једног родитеља

ХТЕО САМ ДА КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИСПИШЕМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА ДА БИХ ИСКАЗАО РАЗОЧАРЕЊЕ КОЈЕ ДАНАС ОСЕТИХ! Међутим, одустајем од тога, јер ми је пре свега важно да српски језик и моје матерње писмо користим правилно, нарочито у теми која се тиче опште културе и на жалост, њеног недостатка. Да је она изостала на пијаци, на улици или неком другом сличном месту, не бих превише обраћао пажњу, међутим у основној школи и то данас када почиње нова школска година - става сам да би требало сви да ставимо прст на чело и упитамо се какви смо људи, пре него што кренемо да псујемо систем, политику и запад.

Драги моји просветари основне школе "Вук Караџић", ако мислите да је организација прихвата ђака првака "посао" који би требало "отаљати" што пре и без икаквог реда, онда сте успели у томе! Многи ће се после овог текста наћи увређени и биће ми драго да је тако. Свако ко би пробао да ме разувери, не би успео, јер такође радим и са људима и са децом, а и био сам дете и знам како су се пре двадесетак година у истој овој школи организовале разне свечаности. Учествовао сам у разним рецитацијама, представама, у оквиру школског хора који је тада водио легендарни професор Милко Здравковић и упоређујући све то са данашњом (03.09.2018. год.), назови свечаношћу, видим да су се ствари промениле на горе (неправилно је рећи на лошије, јер је компаратив придева лош - гори). Објективна околност овако лоше организације је време као метеоролошки фактор које је проузроковало да се свечаност из дворишта премести у фискултурну салу. То нисмо сазнали од неког запосленог у школи, већ од ученика који су стајали испред. Осим овог објективног, све остало је људски фактор. Организатори су дозволили да део првака нема где да седне, јер је у сали било око тридесетак столица. Касније је убачен још један ред столица, али за просветне раднике. Уколико неко од учитеља мисли да ово није проблем, нека стави себе на место узбуђених првака и стоји готово два сата у гомили људи. Ова гомила је била поприлично велика, јер се осим родитеља првака у салу "увукао" и велики број других људи који су беспотребно стварали гужву. Поред првака, у сали је био и велики број деце старијих разреда који су пратили програм, јер су ваљда и њихови учитељи били на самој приредби. Дакле, имате непролазну оцену за организацију свечаности и још нешто, ни случајно се не тешите да је ово само моје мишљење. Ово је мишљење великог броја родитеља који су данас довели свог првака. Уколико ми не верујете, можете проверити моје наводе - направите анкету за родитеље првака и преко деце им проследите да попуне.

Светла тачка свечаности су деца која су певала, рецитовала и глумила. И сам знам колика је одговорност стати испред толико људи (стајао сам и пред осам стотина), затим колико је напорно учити текстове, увежбавати данима унапред и на крају одржати пажњу толиком свету и допрети до њихових ушију. За кога ли је то данас изведено? Сада долазим до појединих људи који су стајали у публици и понашали се као да су у реду за кромпир. Успешно су надјачавали учеснике приредбе без имало стида, као да су свратили на кафицу. Мислио сам да бојкотују организаторе свечаности, али изгледа да се ради о недостатку основне културе. Било је појединаца који су пажљиво пратили, одшколовао је "Вук" и пристојне и културне људе, међутим, пропуста увек има и сада видимо да је код великог броја људи елементарно васпитање које се стиче у породици, а надограђује у школи, изостало. Ово никако не даје алиби организаторима, јер домаћин је увек одговоран за ред у својој кући. 

Можда сам имао другачију представу о првом школском дану свог детета, али овако, у сваком случају, нисам замишљао. Очекивао сам да све буде подређено првацима, очекивао сам већу пажњу у смислу организације без оваквих пропуста. Види се да је у припремама свечаности учествовао мали број људи.

Надам се да се дан неће познавати по јутру и да ће се сви остали дани разликовати од овог. Оно што је сигурно, то је да ствари неће бити препуштене случају. Можда су до сада родитељи били пасивни и нису се много укључивали у процес образовања, међутим то неће бити случај са овом генерацијом или бар са мојим дететом. Уколико желимо боље људе и паметнију децу, морамо учествовати заједно са учитељима. Осетио сам огромну потребу да пренесем данашњу атмосферу, што због себе и утисака које сам понео, што због других родитеља са којима сам делио мишљење. Саветујем те родитеље да сви заједно узмемо активно учешће и помогнемо ове, свакако добре људе, који имају велику одговорност учећи нашу децу. По принципу "ако имаш вољу наћи ћеш начин, ако је немаш наћи ћеш изговор" ваљало би се руководити и мењати ствари на боље Живели!