Ноћ вештица - сумрак моралних вредности

Ближи се крај октобра и период када су друштвене мреже преплављене фотографијама прославе Ноћи вештица, тамо неког празника којег смо пресликали из западноевропске културе. Знају ли људи шта "празнују" и зашто не би требало обележавати оваква празноверја?

Најпре из религиозних

разлога - на дан када идолопоклоници славе "вештице", Српска православна црква празнује Светог Луку.

Затим из морално-традиционалних разлога - ако  васпитавамо децу у духу светосавља и у оквиру обичајних норми, морали бисмо знати да је неприхватљиво величати празноверје, паганске обичаје и друге демонско-накарадне приказе.

Васпитно-образовни разлог - недопустиво је да образовни систем подучава најмлађе оваквим системима вредности.

У наставку ћу у целости пренети текст Златка Шћепановића о овом феномену, пренесен са интернет странице Православна породица:

"Фестивал Ноћ вештица је славље мрачних демонских сила, сујеверја, симбол зла и сила таме а ви радосно учествујете. Слава Свети Лука или Дан Мртвих и пагански празник Ноћ Вештица – ком Царству ћете се приволети и коме ћете децу послати?

Знате ли шта је празник Ноћ вештица и кога слави? Ноћ В-е-ш-т-и-ц-а! Није ноћ добрих духова, анђела или светаца, него вештица, иако ће вам то представити као допадљив празник за децу, маскенбал, карневал.

Људима се лако може манипулисати и убедити их да верују у глупости и накарадности као нешто добро и прихватљиво. Погађате на шта мислим, реч је о новокомпонованом празнику који се зове Ноћ вештица, и који нам преко Америке и геј лобија стиже у Србију. Случајност или не, тај »дечији карневал и маскарада« како га организатори лукаво представљају пада баш на 31 октобар, црквени празник великог хришћанског светитеља и апостола Светог Луку. С обзиром да је тог дана многима породична слава Свети Лука, и да је Свети апостол Лука породични заштитник, има се пуно тога рећи против фестивала Ноћ вештица, за све оне који том паганском фестивалу олако и наивно прилазе, верујући да је то само дечија забава на којој се деле колачи и одиграва забава између деце и одраслих. Ноћ вештица је заправо још један у низу социјалних феномена који разграђују породице, друштва и цивилизацију у целини, водећи нас у будућу анархију и релативност.

Слично као и циклус окултних књига и филмова о Хари Потеру манифестација која нам се убацује са Запада је демонстрација једне Тамне силе, која кроз векове делује на ум и понашање људи, и бори се против здравог разума, на све могуће допадљиве и мање допадљиве начине.

Извориште празника Ноћ Вештица је стари пагански фестивал Самхаин, који су празновали Келти у Ирској. Он је био заправо Келтска Нова година, и смена године. С обзиром на веровање да у тренутку смене годишњих доба свет живих долази у најближи додир са светом мртвих, и да је тада најбоље време за магијске ритуале, паганска свест старих Келта је у име помена на своје претке и сва остала поднебеска бића, правила мрачни фестивал где су се људи костимирали имитирајући демонски свет мртвих уз масовно клање животиња и приношења жртава, бајање и прорицање кроз кости и унутрашње органе жртвованих животиња. Веровало се да ће се на тај начин направити магијска и свесна контрола над духовима умрлих, а дешава се заправо супротно, омогућава се духовима и демонима да владају људима. Јер, запитајте се како је то могуће да мали човек може да влада оностраним силама далеко већим и јачим од њега. Те силе владају њиме, правећи се да му служе у прво време. После му узимају све, и оно најдрагоценије – душу.

Хришћанство се жестоко противило таквим празноверицама и призивањима оностраног, знајући колико је то заводљиво и штетно за ум и душу верујућих, али нису успевали да искорене ту навику, па су римокатолички свештеници покушали да празник преточе у Дан Свих Светаца, дајући му другачији симболички значај, надајући се да ће се заведена маса људи озбиљније окренути од празноверја ка поштовању, одговорности и озбиљности. Од тог празника и потиче савремени енглески назив All-hallow-even. На жалост, сличне празноверице и паганска свест постоји и код наших људи и дан данас, када се на православни празник посвећен сећању на мртве – Задушнице, оставља храна и пиће на гробове умрлих или им се пушта омиљена музика. Уместо да се на литургији молимо за њихов спас и умирење њихове душе на оном свету, ми стално покушавамо да направимо мост са оностраним и да комуницирамо са духовима умрлих. Пустите мртве на миру! Живите живот живих!

Међутим, стално жива паганска традиција је своје упориште нашла у Америци, када су Ирски и Шкотски досељеници пренели празник Ноћ вештица на ново тло и почели крајем 19-ог века да га славе у новој отаџбини. Сам празник није у прво време био популаран, али је полако био прихваћен јер је представљен као дечија разбибрига. Наиме, постало је допадљиво то што су деца почела да се шетају од куће до куће, маскирана у разна демонска бића: ђаволе, вампире, вукодлаке, вештице и да траже колачиће од домаћина или ће их уплашити. Ко би одбио деци а и шта деца знају о силама мрака. И тако је преко игре и наивног дечијег осмеха озбиљна преласт почела да се шири америчким друштвом.

Други разлога за популаризацију празника Ноћ вештица је била могућност зараде, коју су довитљиви трговци брзо уочили и почели да продају костиме и реквизите за Ноћ вештица, гурајући даљу популаризацију фестивала. Данас је то читава и озбиљна индустрија која је изграђена око тог морбидног празника и која својом пропагандом снажно форсира даљи развој манифестације. Свакако, највећи допринос томе је дао и Hollywood са низом сатанистичких, фантастичних и хорор филмова који су промовисали вредности оностраног света и стварали нову културу веровања. Трећи разлог раста мрачног фестивала Ноћ вештица је геј лоби који је кроз медије снажно почео да промовише Ноћ вештица, јер су били веома блиски сензибилитетом са манифестацијом, и уопште сва карневалска окупљања и маскараде су блиски култури трансексуалаца, транвестита, садо-мазо и хомосексуалаца, с обзиром на њихову потребу за маскирањем, да буду оно друго, да буду оно што нису.

Сад, већина слободоумних и демократских мислилаца ће рећи следеће: »Па шта је ту страшно? Деца се мало маскирају, то је све само добро зезање, забава. Нема ту ништа опасног. Ви само претерујете у паници. И то је за људе. Па погледајте Америку и Немачку, где је то најзаступљеније, шта њима фали. Лепо живе, лепо се забављају и ником ништа.«

То говоре они који не виде Тамну силу, ни у свом животу ни кроз историју. Њима је скоро немогуће објаснити да су такве манифестације демонстрација Нечастиве силе која врбује своје нове поданике, где се деца и одрасли заводе да постану чланови разних култова, секти и мрачних група, или пак да са толеранцијом гледају на такве ствари, да би једног дана рекли: »Баш је cool бити вештица« или »Вукодлаци су баш супер«

Такође, обичан свет не зна да се за време таквих празника масовно одигравају бизарни окултни и сатанистички ритуали по становима, усамљеним кућама, шумама и пропланцима, гробљима и такозваним светим местима природе, где разне секте славе и призивају своје мрачне господаре, иницирају нове чланове и јачају снагу паганизма у свим облицима. Кроз овакве фестивале као што је ноћ Вештица и кроз доминантну симболику они демонстрирају своју појавност, снагу и врбују симпатизере и нове чланове. Ако мислите да се то не дешава, или да су ваша деца отпорна, свесна и да се вама то никада неће и не може десити, онда сте врло наивни. Није то црква вековима забрањивала без разлога. Погледајте само данашњу ситуацију, када су црквене забране пале под утицајем секуларних и »демократских« држава и када нема никакве цензуре. Ненормални, демона пуни нови цртани филмови које ваша деца гледају, најочитији су пример тога о чему се говори у овом тексту.

Цела цивилизација је данас опседнута кроз медије, моду и културу позивима да се измешају онај и овај свет, да не буде само ноћ вештица, већ да сваки дан постане и дан и ноћ вештица, вукодлака и духова. Свуда имате слике ђавола, демона и духова. Свуда је доминантно натприродно, то је мода. Негде је то завијено у обланду хуманости, љубави и допадљивости, али свуда царује онострано, као да реални живот уступа месту фантастици – Matrixu Новог Доба. Модни дизајнер Пако Рабан пише књиге на ту тему, дубоко верујући у онострано. Филм »Ђаво носи Праду« је чак експлицитан у свом наслову, ту нема скривања ко стоји иза свега. Оглас за телекомуникациону компанију вас позива да изаберете која врста демона ћете бити. Ученици Карлоса Кастанеде вас позивају да се иницирате у мексичке шамане поливајући се свежом и топлом јарећом крвљу. И има читав низ таквих морбидних ствари, које су постале нормална појава у име политичке коректности.

Да не говорим о холивудским филмовима пуним оностраног и бесмисленог и експлицитног насиља. Постало је цоол бити сеxy плаћени убица, који савршено убија. Живети са духовима и имати шесто чуло је супер. Само изабери реалност у којој ћеш бити и твоја прича никада неће имати краја, како нас бомбардују филмови и поруке. Литература је одавно отишла у том смеру, било да се ради о помињаном Хари Потеру, хорор трилерима, или софистицираним књигама Умберта Ека и Паула Коеља. Дечије књиге су такође контаминиране паганизмом, говоре о гномима, троловима, Атлантиди, ванземаљцима, вештицама. Моја ћерка је добила на поклон књигу „Моја одметнута вештица иде у балетску школу“ коју је издала издавачка кућа „Бели пут„, па вас позивам да погледате само избор наслова и читаву едицију посвећену вештицама од стране те издавачке куће. На жалост чак се и играчке праве у том смеру, све мање имају хуманог у себи а све више технолошког или наднаравног.

Неко ко има мало историјског памћења, моћи ће да се сети како после масовних натприродних фантазија долазе природне и друштвене катастрофе, и како је због тога и таквих веровања окултне Немачке у 1. или 2. светском рату сваки дан био пакао на земљи, вођен таквим и сличним силама. Или какав је под уследио након фантазије комунизма и атеизма. Ако мислите да су те Тамне силе промениле своју нарав да муче људе тиме што су демони постали као Шрек, допадљиви и забавни, грдно сте се преварили. Само су променили стратегију, отров који нам сервирају је сада сладак, није горак као што је некада био.

Хришћанство се вековима борило да људе отргне од празноверица, паганства, бајања, магије, окултизма и да код људи негује здрав разум и проницљивост. Није у томе увек успевало тим пре што су и сами хришћани често упадали у другу врсту празноверја и бесмислица. Сетимо се само Лова на вештице, Инквизиције, цензуре науке, и претеривања у том смислу.

Међутим, некада су само махните, опседнуте и полулуде жене биле вештице, данас је то заводљиви модни тренд који се нуди девојчицама. Погледајте само певачицу Мадону и њене видео спотове и концерте. Класичан модел савремене вештице. Јер, данас се вештице представљају као сараднице Мајке природе, борци за полне и сексуалне слободе, заводнице, авангардне уметнице, Анима, Лилит и слично. Погледајте само колико серија има на ТВ каналима о савременим вештицама, на пример серија „Чини“, где младе и позитивне вештице наводно бајањем и магијом чине добра дела, помажу слабима, спасавају свет и сличне глупости. Ноћ вештица прелази у сваки дан вештица.

Запитајте се само како се васпитава ваше дете кроз такву културу. Шта му се нуди да постане? Наведимо само неке улоге које му се сервирају: Вештица. Кабалиста. Вукодлак. Супер херој. Чаробњак. Парапсихолог. Порно глумица. Јоги. Професионални војник. Хомосексуалац. Алтернативац. Нудиста. Ванземаљац. Професионални убица. Аутономан. Проститутка. Самац. Промискуитетан. Контролор. Садиста. Мазохиста. Митоман. Демон.

Стога, молимо се на данашњи дан Светом апостолу Луки да нас спасе оваквих празника и да се никада не укорене у нашем народу, и да се као народ што више манемо преласти, празноверја и натприродног живећи свесно и разумно. Од културе ружног, натприродног, демона и духова нам неће ништа добро доћи.

Молимо те Свети Лука, помози нама нејакима и одагнај од нас силе Нечастивог!

У име Оца, Сина и Светог Духа, Амин!"