Униформе у школама без сапуна

 Аутор: Татјана Мацура

Пре два дана министар Шарчевић посетио је једно одељење првог разреда у основној школи у Врчину и у пратњи неколико камера обавестио јавност како је чувена дизајнерка дизајнирала школске униформе које ће постати обавезне за сву децу за две године, а које ови мали ђаци већ сад имају прилику да носе.

Нећу се осврнути на то

да ли су униформе потребне или не. Не знам. И реакције деце су различите. У мојој кући подељено мишљење – једно дете одушевљено, друго очајно. Реакције родитеља такође. Међутим, оно у шта јесам сигурна је то да униформе нису приоритет и питање које хитно мора да се реши у наредне две године када је у питању основно образовање.

Пре него што се министар просвете осврнуо на то да ли ће униформе уклонити (баш) све “социјалне разлике”, могао се позабавити питањем бесплатног школства које у Србији пре свега није бесплатно и можда најочигледније истиче све социјалне разлике.

Најављено је да ће униформе оптеретити родитељски буџет за 6.000 динара по детету. Уколико на то додамо да се цена књига креће и до 17.000 динара за основце, да је за свеске и остали прибор потребно издвојити најмање око 2.000 – 3.000 динара по детету, да су у обавези да обезбеде и опрему за физичко и ужину, долазимо до закључка да они родитељи који примају минималац у најављеном септембру 2019. године неће моћи да приуште својој породици оброк, да неће имати од чега да плате рачуне и да ће сви морати да се одрекну чак и најмањег задовољства.

Остало је нејасно да ли је током школске године довољно да имају један или им је потребно више комплета униформи, да ли постоји опција за зиму и за лето. Заборављају и на то да деца имају “необичну” навику да расту, тако да се вероватно мора размишљати и о таквој врсти промена униформе током школске године. Ето, и моје старије дете порасло је прошле године у свим правцима за два конфекцијска броја, тако да бих само због тога била изложена дуплом трошку да је ова обавеза којим случајем била на снази.

Мислим да је важно подсетити министра Шарчевића на то шта у ствари значи “бесплатно школовање”. То значи да су сви уџбеници, све свеске и прибор за школу, ужине, излети и екскурзије плаћени из буџета и да су доступни свој деци без обзира на то да ли родитељи могу или не могу да им било шта од наведеног приуште. То је право детета. И то је први корак да се отклоне све потенцијалне социјалне разлике.

Тек када свако дете оствари своје право на бесплатно школовање без обзира на то каквих су материјалних могућности њихови родитељи, министар ће имати право да у јавности говори о униформама, за које такође мислим да морају бити плаћене из буџета. Уколико некоме намећете обавезе морате бити сигурни да могу те обавезе да плате. Како је минималац у Србији, па и просечна плата срамно ниска, о наметању оваквих обавеза не би ни смело да буде речи у овом тренутку.

Ех сад…да ли су обавезне школске униформе прихватљиве за џепове родитеља или нису, да ли су потребне или нису, да ли се деци допадају или не  – није ме то навело да напишем коментар о овој одлуци министра. Да напишем ове редове навео ме је њен дизајн, па користим прилику да јавно поставим питања министру просвете и дизајнерки:

* Да ли сте мерили колико је времена деци потребно да се пресвуку за физичко васпитање и поново обуку? Предложена униформа има кошуљу, кравату, панталоне (дечаци), сукњу (девојчице), сако, старке.
* Да ли су кравате (коју и одрасли не воле да носе) неопходне и безбедне да их деца носе цео дан? Замишљам велики одмор и дечију игру…
* Да ли очекујете да се девојчице облаче по предложеном моделу и зими (мислим на оно када је напољу -10 степени, а и хладније)?
* Да ли знате да су старке најнеудобније патике и да немају анатомски уложак?
* Да ли сте питали родитеље са платом од око 200 евра да ли могу да приуште униформу (свој) својој деци? Знате ли да њихова деца често немају ни за ужину и све свеске, да долазе гладна у школу?
* Како ћете обавезати родитеље да купе, а децу да је носе ако неће? Који је систем кажњавања ако одбију – избацивања из школе, укори, казна по џепу родитеља…?
* И на крају, а ово је најважније, чини ми се – зашто да нам деца личе на одрасле пословне људе, зар не могу да буду само деца?

Поштовани министре, класна разлика, коју толико желите да умањите или, боље рећи, прикријете, данас се најмање огледа у гардероби. Деца из високе класе иду у приватне школе, оне школе које “брижни” пријатељи њихових родитеља наводно плате “као поклон”. Они ни не виде вршњаке који иду у државне школе.

Нисам ни за, а ни против униформи. Против сам тога да је униформа приоритет када деца у највећем броју школа немају поштене тоалете, сапуне да оперу руке, тоалет папир и убрусе, пијаћу воду доступну свима, немају бесплатне књиге, школски прибор и ужину… Кад све набројано уредите и омогућите да буде доступно свој деци, тек тада можете да се бавите униформом.