Знаменити Сурдуличани - Глигор Раденковић

Текст је преузет са интернет стране Хронографа:

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО ЗА НАУКУ: Комеморација поводом смрти професора Глигора Раденковића

Поводом смрти проф. др Глигора Раденковића, у петак 1. новембра 2019. у 12:00 часова одржана је комеморација на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањалуци. Комеморацији су присуствовали његове колеге, сарадници и студенти.
У име колектива Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета од професора су се опростили декан факултета проф. др Бранкица Милојевић, као и његови најближи сарадници и студенти.

Богату биографију професора Глигора Раденковића је прочитала његова бивша студенткиња и дугогодишња сарадница Дијана Мајсторовић. Пригодним и емотивним беседама од професора Глигора Раденковића,
опростили су се и његов дугогодишњи колега проф. др Драган Милашиновић, студент Јелка Дувњак, као и најближи сарадник и пријатељ доц. др Александар Борковић. Мр Радомир Цвијић се од свог великог друга и колеге, професора Глигора Раденковића, опростио тако што је прочитао сећање академика Милоша Којића.

Подсетимо, професор Глигор Раденковић је преминуо 19. октобра 2019, после кратке и тешке болести у 64. години, а сахрањен је 24. октобра 2019. на Мокролушком гробљу у Београду.

Глигора нисам много пута сретао. Виђали смо се углавном на конференцијама и научним предавањима. Били су то увек изузетно пријатни сусрети, а тај млади човек зрачио је оптимизмом и посебним шармом.

Имао сам недавно задовољство да будем рецензент његове књиге из области геометријске нелинеарности танкозидних конструкција. Био сам импресиониран и одушевљен његовим познавањем ове сложене материје чију теорију је описао ригорозно и на највишем, светском нивоу. Његова књига је право богатство за нашу науку и инжењерску професију. Написао сам и њему изложио своје виђење да је то најбоља монографија из ове области код нас и да ће остати као трајна вредност. Зажалио сам што нисам био у прилици да раније знам више о Глигору јер би његово знање било драгоцено за моју групу у времену када смо радили нумеричку интерпретацију ове фасцинантне теорије. Његова прерана смрт је пресекла тај посебан стваралачки дар.

Механика 2. – 2008.

Упознали смо га тад. Не знам које годишње доба је било.

Статика 1, па Статика 2, па потом Моделирање конструкција на мастеру грађевине.

Нисмо знали ништа о њему, сем оно што је слика његова крећући се онако енергично ходником нашег факса говорила о њему. Био је врло озбиљан, бар тад. Изузетно строг. Врло свој. Почињао је час без икаквих увода, онако како се посложи тај дан. Било је необично. Другачије. То је његов посао, рећи ће многи. Не. Одавно је, од самог старта, превазилазило оквире посла.

Почињао је са средине табле или са краја да пише. Није се много држао неког реда и естетике, што ми се свиђало. Ваљда зато што и ја пишем тако слободно. Требало је ухватити тај ток мисли без јасно диференцираног редоследа. Осликавао је тако фи-ове, тхете, алфе, извијали су се интеграли и тензори које је толико обожавао. Много је волео математику. Она је била његов кист којим је осликавао најлепше и најелегантније формуле нашег инжењерства. Kао да га сад чујем да говори: „Видите, ово је то! То је елегантна формула! Јасна! Ма лепота! Знате, чим нешто није елегантно, тешко да је тачно.“

Цртао је штапове. Говорио је карикирано „Имате ову кифлу“. Из те „кифле“ би се изродио виртуелни рад, метода сила… Играо се са генералисаним померањима, методом сила, одређеним и неодређеним носачима. Волео је укљештење у облику рибље кости и температурне утицаје.

Свашта је наша грађевинска табла прошла и истрпела. Матрице крутости, флексибилности, приближне и тачне методе деформације. Разна оптерећења и померања ослонаца.

А ко би рекао?! Онако са стране да гледа. Рекао би, ма та грађевина је пуко зидање, само прати да је равно, само слажи цигле и бетон. Чуј, та грађевина. Слушкиња и краљица у исто време. Та грађевина. За неког „мушка работа“.

Али његови часови нису били сувопарна излагања. Увек је море сума и интеграл глиста, решеткастих носача и утицајних линија било проткано његовим сугестивним и експресивним причама, догодовштинама. Имао је дар да нас пренесе у неки нови свет. Несувопарни. Смислени. Ја лично, нисам излазила иста из сале после његових предавања. Имао је енергију коју је преносио на нас студенте. Понекад, морам признати, на испитима је био врло љут кад неко не зна. Понекад смо то веома лично схватали, а онда смо сазнали његову велику љубав за тенис и обожавање Новака. Kад би Новак изгубио, морам признати, ако нам је испит – бојали смо га се јер положити статику на нашем факсу је у већини случајева било као отићи на Месец. Знају то све моје колеге.

Kако је време пролазило боље смо га упознавали.

Не могу наћи праву реч да бих описала са којим ентузијазмом и страшћу је причао о статици. То се само уживо могло доживети.

На мастер студијама сам схватила да је његова озбиљност и строгост само оклоп иза које се крије једна танана и велика душа која је волела да пева, да слуша севдалинке, да се радује откривању новог и преношењу знања. Он, доктор наука, сам је брисао таблу… веома често тако сав бео, са рукама од креде, није марио… целог себе је давао за своје часове.

Једне прилике на његовим предавањима били смо присутни само колега Пијетловић и ја.

Обожавао је Русију. Једна од његових реченица, речена у таквом заносу је: „Можда можете победити Русију, али не можете победити њену географију!“

Човек који никад није био уморан од предавања, који је често заборављао на све паузе овог света и да суботом наш факс ради до 14. Човек који је живео за науку. То је био наш професор Глигор.

Нека му је вечна слава и хвала!

С поштовањем и чувањем сећања на све,
Ваш студент,

Јелка Дувњак

Биографија: Проф. др Глигор Раденковић

Рођен је 30. августа 1956. године у Клисури, општина Сурдулица. На Грађевински факултет Универзитета у Београду уписао се 1975. године, а дипломирао 1980. године на Конструктивном одсеку, на Катедри за бетонске конструкције. На истом факултету је магистрирао и докторирао. Магистарски рад под насловом „Анализа еластопластичног извијања танких челичних плоча и пуних лимених носача методом коначних елемената“ одбранио је 1983. године. Докторску дисертацију под насловом „Општа нелинеарна анализа љуски заснована на троугаоном и генералном четвороугаоном коначном елементу“ одбранио је маја 1989. године. Ожењен је, и отац је два сина на која је увек био веома поносан. Говорио је и писао руски и енглески језик.

Од 1980. до 1985. године радио је као стручни сарадник у Инжењерском рачунском центру Грађевинског факултета у Београду. За асистента на групи предмета из Теорије конструкција први пут изабран је 1985. године, а у звање доцента 1995. године. У звање ванредног професора за ужу научну област Теорија конструкција први пут изабран је 2003. године.

Од 2002. године на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањалуци, на одсеку за грађевинарство предавао је предмете: Техничка механика 2, Статика конструкција 1 и 2, Теорија конструкција 1 и 2, као и Динамичку анализу конструкција и Метод коначних елемената. На одсеку за архитектуру истог факултета предавао је предмет Статика конструкција. Од 2016. године на истом факултету на студијама мастер програма предавао је предмете: Моделирање конструкција и Површински носачи.

На Архитектонском факултету Универзитета у Београду држао је наставу на докторским студијама из предмета Изогеометријски приступ у теорији конструкција, као и Теорију система на мастер академским студијама.

Професор Глигор Раденковић био је ментор за израду значајног броја дипломских и синтезних радова на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Унивезитета у Бањалуци.

Учествовао је и у комисијама за оцену и одбрану докторских дисертација, кандидата:

• Олгице Лазаревић, 2013, на Војној академији Универзитета одбране из Београда
• Александра Борковића, 2014, на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Унивезитета у Бањалуци
• Предрага Несторовића, 2016, на Архитектонском факултету Универзитета у Београду
и магистарских теза, кандидата:
• Александра Борковића и Радомира Цвијића на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Унивезитета у Бањалуци.

Научна делатност проф. Глигора Раденковића била је врло плодна. Објавио је велики број научних радова у истакнутим међународним научним часописима са високим импакт фактором, као и на међународним и домаћим научним скуповима. Публиковао је и пет монографија из научне области Теорија конструкција. Научни радови проф. Глигора Раденковића припадају веома актуелној проблематици изучавања понашања инжењерских конструкција уз примену нелинеарне анализе и савремених нумеричких метода. У подручју нелинеарне анализе и примене методе коначних елемената, дошао је до вредних резултата још при изради магистарске тезе. Стога је на 16. југословенском конгресу теоријске и примиењене механике, међу учесницима конгреса до 35 година старости, његов реферат награђен као један од три најбоља рада. Посебну вредност у резултатима научно-истраживачког рада проф. Глигора Раденковића представља његова докторска дисертација, која је посвећена решавању проблема анализе љуски, проблема актуелног и у теоријском и у практичном погледу. У овој дисертацији дао је вредан научни допринос који се огледа у формулацији нових коначних елемената, њиховој имплементацији у општи програм, који омогућава поуздано и ефикасно решавање широке класе проблема геометријске и материјалне нелинеарности љуски од хомогених материјала, као и армирано бетонских љуски у којима долази до појаве прслина.

Значајне научне доприносе остварио је и израдом пет монографија, под називом:

• „Танке еластичне љуске – Теорија и специјална поглавља“ (заједно са проф. Савом Вукелићем),
• „Коначне еластопластичне деформације“,
• „Статика линијских носача, део II, Одабрана поглавља“,
• „Изогеометријска теорија носача“ и
• „Коначне ротације и деформације у изогеометријској теорији носача“.

У наведеним монографијама све потребне једначине професор изводи сам уз прецизно коришћење појмова механике континуума, тензорске алгебре и диференцијалне геометрије као математичког апарата.

Аутор је уџбеника: „Збирка задатака из Теорије конструкција“ и „Статика линијских носача у равни“.

Учествовао је у четири научна пројекта која је финансирало Министарство за науку и заштиту животне средине, у периоду од 1991-2018. године из области теорије конструкција.

Значајно је истаћи и учешће професора у следећим пројектима:

• Прорачун фаза монтаже моста Слобода у Новом Саду (аутора академика проф. Николе Хајдина, под руководством инжењера Градимира Срећковића), у периоду од 1980-1981. године, као и

• Идејни пројекат моста Бешка преко Дунава (аутора инжењера Божидара Стошића, под руководством проф. Слободана Ранковића) из 2002. године.

Професор Глигор Раденковић био је члан Југословенског друштва за механику и Југословенског друштва грађевинских конструктера.

Веза: Хронограф