Загађење у Сурдулици је проблем број 1 и ово су разлози због којих не смемо занемаривати ову чињеницу

Морамо наставити да указујемо на проблем загађења које је стално присутно у Сурдулици, јер је то најбољи начин да анимирамо људе да нам се прикључе. Направили смо добре кораке и сада је наш положај далеко бољи него пре неколико година, када је читава ова борба била на почетку и када је немачка фирма још увек несметано радила ван свих контрола. Не кажем да су од тада смањили емисије загађење, али су
бар схватили да им нећемо допустити да олако трују народ без икаквих последица по њих. У овој фази је важно да се код људи развије свест о значају борбе против загађивача и сваки тренутак је погодан за ширење истине о загађивању. Интернет је преплављен фотографијама белопољских димњака, а учесници у расправама критички коментаришу пословање немачке фирме.

Сада желимо да локална самоуправа чешће говори о овом проблему, јер су и они део нас, требало би да смо на истој страни и да искористимо све капацитете како би доскочили загађивачу који се не устручава да примени сва средства како би што дуже опстао у нашој средини. Узећемо за пример првог човека Сурдулице, тј. жену - нико не спори да она може бити још деценију на челу општине, међутим, то и неће бити од неке користи ако не решимо загађење. У том случају њена функција и привилегије које уз то иду не би имале смисла, јер коме би она била председник? Шачици људи, углавном запослених у Кнауфу и њиховим породицама? Онда то нема никаквог смисла. Ваљда је поента штитити оне који помажу Сурдулици да очува нешто што се деценијама стварало, а не стране капиталисте којима је интерес пуњење својих џепова. Осим личног става, који стварно може бити формиран на основу различитих убеђења, сматрам да је обавеза сваког од нас, а поготово људи на позицијама, да уложимо труд и јединствено учествујемо у борби за чист ваздух. Због тога није важно ком сталежу припадамо, да ли уживамо привилегије или не, да ли развијамо приватни бизнис или смо у улози обичних радника, важно је да заједнички обезбедимо боље услове живота. И када се граде спортске хале, морамо размишљати ко ће их користити, када се обнављају школе морамо се надати да ће бити пуне ђака, као што и реновирањем болница стварамо боље услове за лечење пацијената, што све указује да очекујемо да ће људи и даље живети у овој средини.
Нико не може да каже да нисмо дали шансу Кнауфу. Писали смо директору лично, али се он није удостојио да било шта одговори. Већ сада имамо у плану нови начин исказивања незадовољства и од пролећа ћемо почети да примењујемо те нове, легитимне облике протестовања који ће отежати пословање немачке фирме. Има индиција да ће се укључити и неки утицајни људи широм Србије и у таквој атмосфери много је ефикасније борити се. Након тога би требало да се и данашњи неодлучни људи прикључе и боре за своју заједницу. Ако ту додамо и поновну посету француске организације "Stop Knauf" јасно је да нас очекује занимљива година у којој се надамо расплету читавог проблема.
Наставиће се...