Први светски психолошко-епидемиолошки рат

Можда је мало необично, али целокупна ова ситуација у вези са ширењем корона вируса уско је повезана са психолошким дејствима која се на глобалном нивоу стално изводе. Ово је прави тренутак сагледавања разних теорија, али не да би се креирао катастрофални сценарио, већ да се здраворазумски анализира стање у којем се налазимо. Као што сте већ навикли, то ћу урадити на локалном нивоу.

С обзиром да је прошло 17,00 часова и ако већ нисте у разговору са члановима ваше породице или не гледате ТВ, онда сте вероватно наишли на овај текст, нешто вас је привукло да отворите и почнете са читањем... Примећујете како су свима нама ови
дани јако слични. Хоћемо ли бити здрави? Како ћемо да се одбранимо од вируса када достигне максимум? На шта ће личити наше окружење када се све ово заврши?

У ствари, живот нам је и пре ванредног стања био мање-више исти, али смо сад приморани да детаљније размишљамо о опстанку. Разлика је што смо раније примали отрове, тј. дозе контаминације - кап по кап. Данас се оне добијају тренутно. Није претерано ако кажем да је количина ПМ10 честица од 600 микрограма по метру кубном коју смо пре пола године уносили, подједнако опасна као и боравити у затвореној соби са неколико заражених вирусом КОВИД-19!

Међутим, чињеница да нас нешто може у секунди савладати, делује много опасније. И јесте! Не носимо данас маске тек онако. А тај живот под маскама је помало незгодан и верујем да се и ви осећате нелагодно када прекривеним лицем пролазите улицама у намери да што пре завршите неке обавезе и вратите се на сигурно место.

Радно ангажовање (ко га има у овим условима) посебна је прича. Контакт са десетинама људи који долазе из Ниша, Лесковца, Врања, а онда долазак кући и детаљна дезинфекција одеће и обуће. Хајде да кажемо да смо споља уништили невидљивог непријатеља, али шта ако је вирус унутра? Карантин је најмања мука, али где ће деца уколико се заразе родитељи?

Сви ови проблеми део су једног модерног рата који нам се намеће, а који је у стручној литератури познат као психолошки рат. То је облик специјалног рата усмереног на постизање ефеката у властиту корист. Ја корист могу видети у свему, али је тренутно мотив мање важан. Битније како ће све ово утицати на нас. А психолошки рат је последица биолошког рата, који ће, према руском стручњаку Леониду Рошаљу, председнику Националне медицинске коморе Русије, започети ускоро јер је епидемија корона вируса заправо генерална проба за исти.

Вратићу се на причу о психолошком рату. Он ће имати за циљ да широку популацију стави у стање психолошке нестабилности и омогући употребу инструмената ради достизања крајњих циљева. Ко ће преживети (читај: извући се без менталних последица)? Само они који су рационално размишљали о опасностима и били реални према себи. Преживеће и они који су и раније скромно живели (овде се мало дотичемо и Библије), тј. нису имали превеликих прохтева, јер у будућем свету у којем би завладао хаос, промениле би се и друштвене, и моралне и материјалне вредности. Ето, рецимо, већи део света је непромишљено хрлио да обезбеди тоалет-папир, а нико од њих није купио балон воде (кад кажем балон, мислим на резерве воде за најмање 7 дана).

Намера ми је била да вас натерам да мисли усмерите и у неку другу страну и суочите се са тим колико сте спремни за тешке дане! У следећој објави обрадићу тему како опстати након "апокалиптичног сценарија" и ту ћете сазнати колико смо у ствари као појединци неспремни за живот у време планетарних катастрофа.