Олимпијац из Сурдулице - Милан Трајковић (ексклузивни интервју)

Велика је ствар када неко ко потиче из мале средине, остварује врхунске спортске резултате. Сурдулица није сиромашна успешним спортистима и збиља може да се похвали појединцима који су у једном тренутку дошли до највиших лествица спортске сцене. О многима ће "Волим Сурдулицу" тек писати, а данас је "са нама" Милан Трајковић, златно име европске атлетике, учесник Олимпијских игара и поносни Сурдуличанин. Милан је игром судбине своју каријеру градио у државном дресу Кипра, али се никада није одрекао Србије. Када сам га питао да ли жели да о свом животу
нешто каже у интервјуу за блог, пристао је врло радо и ја му се захваљујем на томе.

"Волим Сурдулицу": Најпре нам нешто реци о твојим емоцијама према родном месту.

Милан Трајковић: Сурдулица ми увек буди прелепе емоције и лепа сећања на детињство. Сећам се дана које сам проводио играјући се са друговима, јурећи лопту и разних несташлука. Али живот иде даље...

ВС: Да ли си у детињству замишљао свој живот овакав какав је сада или су снови једног сурдуличког дечака били другачији?

М.Т.: Да, сигурно су били другачији, ово нисам могао ни да сањам тако да сам много срећан са овим што се десило у мом животу.

ВС: Колико често током каријере си налазио инспирацију у томе што си рођен у Сурдулици?

М.Т.: Мој одговор би био тако што сваку моју победу прослављам са три подигнута прста за Сурдулицу и Србију.

ВС: Кога или шта волиш данас да видиш у Сурдулици приликом посете?

М.Т.: Због превише обавеза баш ретко долазим, али наравно, на првом месту је посета фамилији и посебно се радујем кад долазим на венчања.

ВС: Шта Сурдулицу разликује од других места у којима си живео? Да ли ти нешто у вези са њом недостаје?

М.Т.: Недостаје ми сурдуличко гостопримство, блискост и топлина међу људима коју осетим сваки пут кад дођем.

ВС: Да ли ти прија то што те Сурдуличани доживљавају као свог сина, брата, унука, посебно када гледају такмичења у којима учествујеш?

М.Т.: Наравно да ми прија и поносан сам због тога.

ВС: Који је твој животни мото?

М.Т.: Иако трчим са препонама, у мом животу не постоје препоне. Границе не постоје - што више сањаш, то више достижеш. Труд и рад воде ка циљу.

ВС: На крају, волео бих да упутиш неколико речи најмлађим Сурдуличанима који ће данас-сутра кренути твојим корацима.

М.Т.: Драги моји млади суграђани, не одустајте од својих снова, јер ћете их на крају остварити. Само замислите како ћете славити успех са породицом и пријатељима, како ћете се тада осећати и главу горе.

ХВАЛА ТИ МИЛАНЕ! НАСТАВИ ДА ОСВАЈАШ ВРХОВЕ, А СУРДУЛИЦА ЋЕ БИТИ УЗ ТЕБЕ!