Писмо проф. др Даници Грујичић

Ово писмо које данас шаљем Вама, биће у целости објављено на блогу „Волим Сурдулицу“, како би се читаоци упознали са његовим садржајем. Моје обраћање тиче се Вашег гостовања на једној националној телевизији, када сте поменули Сурдулицу и проблем који њени становници имају са загађењем. Захваљујем Вам на томе што сте баш нашу варошицу узели као пример и што искрено желите да помогнете свима којима је помоћ неопходна. Сувишно је рећи да Ви то радите на најбољи могући наћин, међутим, желео бих да Вам укажем на једну другу страну, коју не можете из Вашег угла да сагледате. Осим неколико појединаца и блога „Волим Сурдулицу“ који је једини медиј на овим просторима који константно указује на штетне последице загађења, нико други у нашој варошици није спреман да

проговори о овом проблему, нити да нешто конкретно учини. И они који повремено нешто кажу, више то раде декларативно, те је контингент људи усмерен ка заштити становника Сурдулице од загађења, веома мали.

Поставља се питање, има ли смисла помагати друштву које није спремно да својим гласом устане против загађивача? Која је сврха прикупљања најеминентнијих стручњака из области технологије, медицине и екологије, када је наша заједница неспремна да се бори за живот своје деце? Ваша намера је искрена, али ћете у Сурдулици наићи само на празне приче људи који никада ништа нису хтели или знали да ураде за своје место. Данас имамо ситуацију да је свих 35 одборника и бројних њихових следбеника незаинтересовано да се проблем загађења ваздуха, земљишта и воде у Сурдулици реши. Једни то раде зато што им је тако речено да раде, а други јер им то не одговара (употребио сам најблаже облике речи). Затим, проблем је и са Вашим колегама, лекарима, који ушушкано посматрају, не обазирући се на етику и не помишљајући да су они ти који би требало представљати главни фронт против сваког загађивача.

Шта можете очекивати од људи, који не размишљају својом главом, већ се управљају директивама које им стижу од претпостављених?  Овде више нема повлашћених, јер су сви имали шансу да својим искораком из групе послушних, искажу свој став. Само је мали број људи то учинио и то су они којима је живот и здравље испред крупних или ситних интереса. Сви остали су се склупчали у своје чауре и само повремено деле објаве по друштвеним мрежама, сличне оној у којој Ви говорите о загађењу у Сурдулици и понављају коментаре испод њих – „Браво“, „Свака част“, „Паметна жена“. Ви то доиста и јесте, али за кога? Немојте ми замерити на емотивном обраћању, али не видим други начин да искажем незадовољство због тога што је сурдуличка јавност озбиљна у својој намери да не предузме ништа.

Хвала Вам што сте нам учинили велику услугу скретањем пажње на наш проблем, али је, на жалост, то у овим околностима, са оваквим људима непримењиво и безначајно да би помогло у решавању тог проблема. Захваљујем Вам се на издвојеном времену и жељи да прочитате ово писмо и посебно на покушају да помогнете Сурдулици.