Иногоште (Сурдулица и шира околина) је пало на Васкрс 1455. године и било под окупацијом Османлијског царства 423 године. За то време народ је одлазио, али и долазио на простор жупе, подизани су и у крви гушени устанци, смењивале се генерације и готово никаквог напретка није било у животима мештана. Људи су остајали неписмени, радили као слуге код турског окупатора, градитељство је замрло. Једино је народу остало да млађе потомке уче старим обичајима, да им преносе предања и тако одржавају нит између немањићког доба и ере коју су сви они сањали.
Трупе генерала Белимарковића напредовале су са севера и 23. јануара 1878. године дошле до Владичиног Хана, где их је чекало 4000 турских војника, са три топа и још 1000 наоружаних Арбанаса у Масурици. Међутим, свестан јачине и продора српске војске, окупатор се повлачи на југ. Са власинске висоравни продиру устаници, на челу са свештеником Томом
Окупатори су већ 24. јануара напустили Сурдулицу и околину, једино је остало око 200 Арбанаса који су предали оружје и положили најстрожију турску заклетву да ће бити одани кнезу Милану Обреновићу.
У празну Сурдулицу, село са стотинак кућа, долазе горштаци са околних планина и заузимају турске куће, на некадашњим својим поседима. Сурдулица у то време није имала ни један староседелачки род, што потврђује чињеница да на околним гробљима нема споменика који датирају из тог периода. То потврђују и каснији наводи свих путописаца који ту пролазе, почевши од Феликса Каница, Ристе Т. Николића и других. Оно мало што их је било у току турког ропства, а који су радили као слуге по турским кућама, селило се или постепено нестајало.
Иногоште се полако "гаси" као топоним и Сурдулица добија улогу административног седишта. Доласком српских родова, јавља се потреба за местом где ће се окупљати верници, те се на крају 19. века гради и црква Светог Ђорђа и Сурдулица добија све карактеристике варошице предратног периода.
Удружење сурдуличких занатлија
Mozda gresim ali bice pre da je 143 godina
ОдговориИзбришиБраво Владимире! Ниси погрешио. Ми смо још увек у 2020. години. Исправићемо одмах. Хвала ти!
ОдговориИзбришиOvo što ste napisali nije istina, itekako je Surdulica u to vreme imala starosedeoce. Moja porodica ima list o kupovini zemlje koji je stariji od navedenog vremena, i rado ću ga podeliti sa Vama. Moja porodica živi na prostoru Surdulice preko 200 godina, moj čukundeda je u vreme Turaka, bio poznati šnajder i u zamenu za tursku svečanu odeću koju im je šio dobijao bi zemlju, a kasnije je njegov sin nakon odlaska Turaka bio predsednik u to vreme "mesne" zajednice, narodni poslanik i direktor kamenoloma, da bi zatim nakon toga došli komunisti i uzeli nam zemlju, samo jedan od mnogih uzetih parčeta zemlje se u skorije vreme prodavao na aukciji u Surdulici (predeo od 1,13ha u Surdulici kod Knaufa poznatiji među stanovništvom kao stari fajos).. Ja sam mlad čovek ali ukoliko tvorca ovog članka zanima pravo stanje stvari iz tog vremena, moja rodbina itekako ima dovoljno dokaza iz tog vremena...
ОдговориИзбришиОво што пишемо није измишљено у нашим главама, већ је ишчитавано из архива, годинама. То су списи које су паметне главе, путописци, предано прикупљали и готово се сви поклапају. Поставите све доказе и можемо да говоримо о томе, али ево већ једне Ваше заблуде. Говорите о делу на коме се налази стари фајос. Хајде још једном поразмислите говоримо ли о истој Сурдулици, селу које је имало много мање границе него сада општина. Стари фајос никако није био у саставу Сурдулице из 19. века. Чак и да јесте, имати њиву у атару села Сурдулица не значи и живети у њој. Није спорно да је Ваш предак био кројач, шио Турцима, добијао земљу свукуда, али је као и сви прави Срби тога времена живео у Белом Пољу, Кијевцу, Алакинцу, Врлој Реци, Битврђи, Романовцу... У селу Сурдулици су поред Арнаута живели још Цигани и један мали број дошљака који су као слуге радили по турским кућама и имањима. Уколико се збиља сматрате староседеоцем, позивамо Вас да урадите ДНК тестирање ради утврђивања халпоидне групе старих родова и тако удовољите својим комплексима. Молимо Вас да не износите непроверене тврдње како не износимо истину. То је увреда за наш предани и мукотрпни рад.
ОдговориИзбриши