У уторак, 30. септембра, дочекало ме је непријатно изненађење када сам се након посла вратио кући и угледао кесу са знаком фирме „Knauf insulation“. Сазнајем да нисам једини и без икаквог двоумљења одлазим до фабрике и љубазно враћам садржај који је детету тог дана у школи уручио представник ове стране компаније. Након тога, под утиском, али објективно доносим текст у коме означавам руководство школе одговорним за овај пропуст.
Објава у вези даривања ученика изазвала је неочекивану реакцију школе која уопштено износи незадовољство због објављивања „тенденциозно усмерених коментара и вређања достојанства свих запослених“. У њиховој објави се не може ни наслутити у ком делу је увређено достојанство, али када се тако каже јавно, читаоци доносе закључак да је непримерено вређати било чије достојанство, а поготово оних који раде са децом. Свакако да је то нешто што није део пристојне комуникације, а што нарочито није својствено мојој страници од самог почетка функционисања. Незадовољство челника школе произилази из чињенице да нису навикли да прихвате критику због неспретне и брзе одлуке која је дефинитивно учињена без икакве консултације и потребе, а то је допуштање једној оваквој фирми да уђе у просторије школе и донира и поклања ствари које су упитно корисне деци. Подсетићу да је предметна фирма покушала да спроведе сличну активност пре неколико година, али је тадашња директорка, након сугестија на Савету родитеља, децидно забранила поделу поклона у просторијама школе.
Горак је утисак након јаких оптужби да „Волим Сурдулицу“ има злу намеру и да ради против школе. Након толико написаних текстова подршке, промоције активности школе, неговању културе и образовања, научних текстова које ових дана цитирају професори београдских средњих школа, добили смо парадоксалну ситуацију, да је фирма која већ деценију испољава негативни утицај по здравље и еко систем, преко ноћи постала пријатељ школе (због једне књижице и флашице), а да је ова страница демонизована и етикетирана као непријатељ!
Годинама истрајавам да заједницу учиним бољом, да подстакнем установе и институције да буду одговорне према људима, да негују праве вредности, са главним циљем да деци оставимо лепшу сутрашњицу и саградимо им темељ на коме ће њихови стубови знања бити чврсти и поуздани. Јасно је да без таквог ослонца не можемо очекивати резултате. Школа има важну улогу и углавном добро усмерава наше најмлађе, међутим понекад се деси да и њен систем закаже и да није све савршено, те је добро да заједница укаже на проблем. Сматрам да је активно укључивање родитеља од великог значаја, јер се тиме могу исправити многе грешке настале несмотреним одлукама школе. Навешћу пример појаве хрватског језика на изложбеном паноу у оквиру једне изложбе, затим лошег пројекта ђачких униформи, као и исхитрену поделу поклона једној групи ученика наочиглед других. Све смо то превазишли и од тада се није понављало.
У уторак је неко помислио да ће урадити добру ствар тиме што ће дозволити фирми која је 2022. године стављена на црну листу загађивача, да уђе у школске просторије и дарује децу противно свим правилима. Ово свакако није могло да се деси случајно, јер је у Сурдулици добро познато проблематично пословање фирме Кнауф. Очекује се да просветни радници буду покретачи свести, не само код деце, већ и код одраслих, сходно томе природно је да буду део нашег фронта.
Сматрам да је једини прави пут развоја и напретка наше заједнице да не ћутимо, да је увек боље рећи наглас уколико уочимо грешку. Тако ме је учио живот, родитељи, али и наставници Вукове школе чији сам ученик поносно био. Тако учим и своју децу, која достојно представљају ову исту школу.
Нема коментара:
Постави коментар