Бираним речима пишем овај текст, јер је питање очувања свега везаног за Свете Сурдуличке мученике од самог почетка било осетљиво. Тада сам нападан од неистомишљеника који су се касније и сами прикључили обележавању, а ускоро ће држати и говоре. Свестан сам да ову објаву неће сви радо прихватити и сложити се са појединим закључцима, али још једном наглашавам да страница није покренута да би штитила и ишла по вољи било коме и нема потребе да показујем коректност, јер би тиме оправдао нешто што није добро.
Од како је обележавање Дана Светих Сурдуличких мученика пребачено на неко друго поље, приметно је смањење броја људи на Свечаној академији и Крсном ходу до Дубоке долине. Све и да хоће, не могу преварити народ који схвата у шта је прерасло обележавање. Не желе људи да учествују у циркусу који има за циљ да рекламира појединце и да ову манифестацију дерогира.
И ове као и прошле године, гомила незаслужних појединаца стајали су у првим редовима, понеки и држали говоре, а да ни једну релевантну књигу о Светим Сурдуличким мученицима нису прочитали. Било је и оних који су културно напуштали велику салу СКЦ јер нису хтели да буду део лажног интелектуалног миљеа који је спреман да аплаузом награди некомпетентне говорнике. Беседница је у вечери која је претходила 29. мају говорила о некој заслузи и одговорности да се Дубока долина означи ратним меморијалом иако сам ја са још нешто сабораца то покренуо пре десетак година.
Друга велика заблуда, боље рећи суманута идеја, настала је пре 5-6 година. Неко је лансирао причу о меморијалној грађевини налик капели, која се и даље понавља у наративу. Незнање је једино објашњење такве једне намере, поготово што нико од тих њуди не зна која је процедура која би морала бити спроведена да би се дошло до пројекта меморијалног комплекса. За ту замисао капеле стручњаци из света историје, културе и заштите споменика тврде да је невиђена глупост, јер Свети Сурдулички мученици већ имају Спомен костурницу.
Иначе, има и оних који сматрају да је кључни тренутак био када су из неког разлога у комисију за заштиту ратног меморијала - места страдања постављени нестручни људе да би се подмириле разне комбинације. Још тада сам писао да се тиме неће ништа постићи, јер комисија није имала компетенција. И тако је и било.
Камиони су и даље паркирани на катастарској парцели која је део места страдања. Чак и на дан када литије дођу до Дубоке долине. Званичници Општине не раде ништа да заштите место, а то им је у опису посла. Свечана академија организује се како би се појединци промовисали. Срамотно је видети све те људе који се залете дан-два пре 29. маја да се покажу како брину, а право лице се открије ево баш сада. Сви заборавише шта су до јуче причали. Нема више приче о меморијалу, насипање и паркирање може да се настави, Долина се запостави баш као што је то чињено уназад један век. Она остаје да чека, да чека неке боље људе који ће чисте душе знати да јој се одуже.
Нема коментара:
Постави коментар