5 минута после поноћи, јака експлозија буди Сурдуличане. Након тога се чују сирене за ваздушну опасност. Читаво суседство је на улици, огрнуто јакнама, али и ћебадима.
Нагађа се шта је бомбардовано. Већ у 00,20 сазнајемо да се ради
о Специјалној болници за плућне болеснике, на 3 минута хода од куће. Број жртава се повећава на 10, кажу испод рушевина је још толико. Испоставиће се да су нас борови заштитили од гелера, правећи природни штит. Сутрадан је призор био језив, гардероба свуда по дрвећу, рушевине на све стране, а кажу жртве је било тешко идентификовати. Људи који су пребегли из Хрватске нису могли пронаћи мир. Сурдулица добија епитет мученичког града, а историја из Првог и Другог светског рата се наставила.
о Специјалној болници за плућне болеснике, на 3 минута хода од куће. Број жртава се повећава на 10, кажу испод рушевина је још толико. Испоставиће се да су нас борови заштитили од гелера, правећи природни штит. Сутрадан је призор био језив, гардероба свуда по дрвећу, рушевине на све стране, а кажу жртве је било тешко идентификовати. Људи који су пребегли из Хрватске нису могли пронаћи мир. Сурдулица добија епитет мученичког града, а историја из Првог и Другог светског рата се наставила.
Питао сам недавно високог званичника НАТО-а у директном разговору, да ли та организација има податак о броју колатералних штета и да ли је обављена нека истрага. На жалост, осим дипломатског одговора да НАТО брине о свим грешкама, ништа више није умео да каже, знајући на шта циљам.
Нема коментара:
Постави коментар