Александра Филиповић: Истински трагачи морају бити побуњени и критички посматрати свет

Кажу да би годину требало започети са добрим људима и лепим темама. Нема сумње да саговорница блога "Волим Сурдулицу" испуњава те критеријуме и да оно чиме се бави представља добру подлогу да предстојеће божићне празнике учини лепим и чаробним.

Разговарамо са Александром Филиповић, писцем и сатиричарем. Њен први роман за децу и младе „О крилима и чудима“ објавила је издавачка кућа „Лагуна“. Књига се непуна четири месеца по објављивању нашла на листи
изборне лектире за ученике основних школа у оквиру пројекта за развијање вештина читања „Читалићи“. Роман је израстао из приче „Бумбарићу-панићу“ за коју је ауторка 2018. године добила прву награду Радио Београда 1 и емисије „Добро јутро децо“ за најбољу кратку причу за децу. Делови романа адаптирају се за радио и емитују у поменутој емисији на Радио Београду 1.
Поред тога што је писац за децу, Александра Филиповић пише и сатиру. Добитница је неколико домаћих и међународних награда из ове области, међу којима је и прва награда за афоризам године „Вечерњих новости“. Сарађује са бројним књижевним часописима и дневним новинама.
Аутор блога не познаје Александру Филиповић толико добро да би направио увод који би изнео њену животну суштину, али оно што се одмах уочава када слушате ову Сурдуличанку јесте доброта којом зрачи и непосредност док говори о свом стваралаштву. То је закључак након одгледаних неколико снимака на њеном "You Tube" каналу. Међутим шта она каже о себи, ко је заправо Александра Филиповић?

"Волим Сурдулицу": Свесни сте да сте у свет стваралаштва упливали из једне мале средине. Колико Вам је то помогло или одмогло?

А.Ф.: Када сте истрајни, када волите свој посао и када сте добри у ономе што радите, није битно одакле долазите и кога познајете или не познајете.  Давно сам отишла из места свог рођења, али то што нисам одрастала у великом граду, који би се могао назвати центром културних и уметничких збивања, било ми је корисно у смислу да схватим да све могу сама. Пишем одувек. Прва песма објављена ми је у „Дечјим новинама“, док сам била ученица основне школе „Вук Караџић“, баш у тој малој средини, у Сурдулици.

"Волим Сурдулицу": Када пишете, шта Вам је на памети, у чему тражите инспирацију?

А.Ф.: Ја сам трагач. Читавог живота сам у потрази за истином и смислом. А то је у уској вези са побуном. Истински трагачи морају бити побуњени и критички посматрати и преиспитивати свет.

Надахнуће је свуда око мене. Проналазим га у свакодневним стварима. У нитима паучине која се међу влатима траве пресијавају на сунцу. У неподопштинама које учини мој пас. У природи, у шуми, међу дрвећем и потоцима. У људима које сретнем или које само посматрам.

"Волим Сурдулицу": Да ли стваралац тог типа какав сте Ви, може у овом окружењу постати видљив? Који је Ваш рецепт за успех?

А.Ф.: Од оних сам идеалиста који сматрају да истински квалитет кад-тад мора изаћи на видело. Чак и у земљи као што је наша, у којој су праве вредности скрајнуте.  

А што се рецепта тиче, наводим га у наставку:

РЕЦЕПТ

Како постати писац? 

Узети прстохват талента, помешати га са сто педесет грама страсти, осамдесет и седам грама знања и тринаест грама опсесије. Додати стотине сирових прочитаних књига и бесаних ноћи у којима сте обузето трагали за том једном, правом речју која ће се уклопитит баш како треба. Мутити састојке сваки дан док вам се кичма не укочи. А када приметите да не можете да устанете са столице, да вам прсти трну, а у глави грми и сева, наставите да мешате. И тако годинама. Потом изнесите своју творевину на светлост дана и надајте се да ће некоме бити занимљива.

"Волим Сурдулицу": Сада бих Вас мало вратио у ранија времена. Шта нам можете рећи о Вашем детињству и утицају сурдуличког менталитета на њега?

А.Ф.: Више је утицај локалитета, но менталитета. Имала сам срећу што сам одрастала у мирном градићу који је окружен зеленилом и шумама. Да би настао, морао је, логично, да отргне део природе. Али природа је овде толико дивна и дивља, да никада није потпуно отишла из града. Брда се надвијају над кућама, дрвеће окупира улице и тргове, а јежићи и сове вам долазе у двориште. Савршено место за развијање маште. Уверена сам да би моје приче биле другачије да сам одрастала на неком другом месту. И захвална сам што сам детињство провела баш овде. У сећању често отпловим у град свог детињства.

"Волим Сурдулицу": Који су Ваши планови за будућност?

А.Ф.: Приводим крају други роман за децу и младе, а у глави већ стварам обрисе трећег. Књига „О крилима и чудима“ се преводи на италијански, те се надам да ће до краја године изаћи и италијанско издање.

"Волим Сурдулицу": Да ли бисте оставили неку поруку читаоцима блога "Волим Сурдулицу"?

А.Ф.: Читајте квалитетне књиге, слушајте добру музику.
Искључите телевизор.
Изађите у природу.
Удахните живот. 
Не губите своје драгоцено време на тривијалности.
Грлите оне које волите.
Будите добри према људима које не познајете.
Будите добри према животињама.
И најважније - волите се! Љубав је једна од ретких смислених ствари у животу.