Отклањање свих недоумица у вези Дубоке долине (само за разумне)

Након што смо покренули иницијативу у циљу очувања ратног-меморијала Дубоке долине и примедбе на урбанистички пројекат коју смо први послали надлежним институцијама, подигло се много прашине у вези овог места страдања. Драго нам је што смо подсетили људе да овај локалитет стварно постоји, неки су имали погрешну представу о тачној локацији Дубоке долине, а има и оних који, на жалост о њој ништа нису знали. И није то страшно, јер историјске прилике су учиниле да изгубимо свест о оваквим местима и ко је упоран научиће пре или касније те лекције. Међутим, има и оних који злурадо коментаришу наше искрене намере да сачувамо ово место од даљег урушавања, али и од заборава, а сва је прилика да би до заборава и дошло, јер друштво у целини тежи ка неким другим стварима или у преводу - кога је још брига за неку долину?! Такви људи у овом искреном чину и намери виде материјалну корист, политичке аспирације и друге нелогичне елементе. Дакле, да одбацимо те тврње, ничега тога нема осим жеље да сачувамо део наше историје који прети да нестане. Ово до сада није спорно људима који су разумни (због тога је и у наслову једна врста напомене), јер наш портал прате и ови други.

Сада се окрећемо чињеницама. Дубока долина је место о којем су многи писали, али понајвише српски пријатељ, Швајцарац, др Рајс, коме из незнања погрешно изговарају име. Др АрХибалд Рајс је за нас учинио огромну ствар, а да можда није био у потпуности ни свестан. Да није било његових извештаја, ми бисмо данас могли само да посматрамо изградњу објеката око к.п. 59, а онда и на самој парцели. Међутим, др Рајс је детаљно обрађивао долину и оставио нам довољно података да након сто година неки пројекат "Волим Сурдулицу" са удруженим субјектима може да "брани" ово место од уништавања.

Због чега је битно да се прекину активности на к.п. 58?

Оно што ми гледамо већ пола године и што можемо да посведочимо, пре свега преко фотографија, јесте да се к.п. 58 НАСИПА ЗЕМЉОМ према к.п. 59. Ово се лако доказује, јер се насипана земља добро разликује од околног терена. Рељефна структура ове целине је измењена и ако се упореди садашње стање са стањем из 1971. године на топографској карти, види се да јужни део садашње к.п. 58, пре 49 година није имао толико велики нагиб према к.п. 59, то јест, данас се тај нагиб јасно уочава, јер је некадашња "блажа" косина сада насипана, па је сам локалитет, ако га гледамо из угла ратног меморијала, изгубио некадашњи изглед. Ово доводи у питање место страдања и коси се са Законом о ратним меморијалима који место страдања "види" као шири рејон око самог места где су вршене егзекуције. Инвеститор је, осим тога, радовима на овом потесу, онемогућио нова археолошка истраживања и направио штету несагледивих размера. Уз то, да напоменемо да се затрпавање места страдања и њеног окружења са правне стране може окарактерисати као прикривање злочина, ми би додали несвесно.

Други део овог чланка посвећујемо историјским чињеницама које недвосмислено потврђују тачну локацију Дубоке долине. Да би наставили причу, овде ћемо се подсетити како су пре 100 година изгледале саобраћајнице, поготово оне које су из правца Владичиног Хана водиле у центар Сурдулице. У то време пут је од Самокова водио иза данашње бензинске пумпе и фабрика Застава, Симпо, Коштана, дакле ближе реци Врли. О овоме је писао и путописац Феликс Каниц 25 година раније. Не само пут, већ је и пруга ишла упоредо, док је садашња улица Сурдуличких мученика био обичан пут који је  ишао повише главног пута. Места на којима су начињене многобројне фотографије на којима су др Рајс и Драјтон поред хумки са костима, у потпуности одговарају подножју к.п. 59.

У трећем делу бисмо навели релевантне историјске чињенице у вези Дубоке долине које појашњавају њену прецизну локацију, па у складу са тим најбоље је пронаћи их у самој ПРИМЕДБИ послатој надлежним институцијама.

Четврти део јесте логички приступ, којим би се свако морао руководити када приступа одлучивању о томе да ли се може употребљавати овакав један део земљишта (говоримо о к.п. 58). С обзиром да је законодавац добро дефинисано шта подразумева место страдања, ми ћемо само продубити чланове који се односе на ратне меморијале. Када би било дозвољено градити у непосредном окружењу ратног меморијала оваквог типа, ко би онда контролисао и процењивао да ли је у неком тренутку дошло до угрожавања самог меморијала? Рецимо, када би био изграђен неки хотел или ресторан у непосредној близини меморијала, онда би такав објекат представљао исмејавање жртава злочина.

На крају, још један детаљ који оправдава Закон, а односи се на уређење меморијала, указује на просторно омогућавање Заводу да пројектује спомен-обележје које ће бити сврсисходно и омогућавати квалитетно упознавање локалитета. Примера ради, ако би неко желео да види место на којем је, рецимо убијен његов предак, у тренутној ситуацији би могао да учини то само са источне стране (из правца пута), јер су сви остали прилази узурпирани. Међутим, к.п. 58, осим што је потенцијално место похрањивања посмртних остатака, такође представља добар прилаз према средишту долине.

Дакле, закључујемо - Дубока долина се мора посматрати као један широки рејон у оквиру којег су вршене егзекуције, мучене и похрањиване жртве бугарског терора. Нижи делови долине свакако су били за злочинце погоднији да спроводе свирепа убиства, међутим ободи те долине као и суседне просторне целине, које су касније само раздвојене и убачене кроз катастарске парцеле, не смеју се гледати посебно, тј. одвојено од саме долине. Због овога и оштро протестујемо против даљег затрпавања долине земљом и наставка радова на к.п. 58.

И још нешто, др Архибалд Рајс био је испред свог времена и знао је да препозна и тадашње, али и потоње друштвене прилике, па је његов став да су Срби сложни када су у тешкој ситуацији, али да су сами себи најгори непријатељи у миру, доказује и актуелну тему о Дубокој долини.