Обележен Дан ослобођења Сурдулице у Великом рату

Од тренутка када смо почели да скрећемо пажњу на Дубоку долину, били смо константно изложени притисцима, углавном на интернету, али и у јавности, од стране појединаца који су узели за право да ставе "вето" на један важан период наше историје. Иако су ти појединци били убеђени да је наша намера да узнемиримо "духове прошлости", ми смо систематски ишли према циљу који смо зацртали, а то је очување културно-историјских вредности. Баш као што је судбина Станислава Кракова била тешка, те је од хероја који је међу првима ушао у већину градова Јужне (старе) Србије те 1918. године (постоји и видео-запис у Југословенској кинотеци о његовом уласку у Велес), "дошао" до отпадника, због родбинске везе са неподобним личностима тог времена, тако су наше активности праћене непрестаним критикама и омаловажавањем локалних свезнабожаца. Разлог таквог понашања видимо у њиховој неиспуњености и зависти због тога што је неко други после  толико година успео да подигне са

дна важне теме којима би требало да се бавимо као одговорно друштво. Често нас у тим субјективним и нерационалним проматрањима, критикују због избора да останемо анонимни, као да због тога мање вредимо, а позадина је њихова немогућност да се искажу па онда посежу за свим средствима како би деградирали свакога ко мало више зна.

Јуче је куцнуо и тај час. Након огромног успеха због заустављања уништавања околине ратног меморијала, дошло је време да се поред Дубоке долине положе венци. Неколико удружења и истакнутих појединаца организовали су се и окупили у порти цркве Светог Ђорђа, где је духовни вођа, архијерејски намесник сурдулички Никола Петров одржао историјски говор, надахнут жртвама напаћеног народа у Првом светском рату. Тешко да би јучерашњег скупа било да отац Никола није био са нама када је требало покретати све ово и зато нам је жеља да овде остане забележен део његовог говора:

"Они падоше, верни своме народу и верни својој Србији. Падоше славно, падоше јуначки, чувајући свој национални и верски идентитет. А ми данас, те долине и та брда где су страдали, уместо да улепшамо црквама, парковима, цвећем, споменицима, пунимо и засипамо смећем и отпадом. За такво наше поступање, ако не дамо одговор овде на земљи, верујте ми, даћемо га на небу."

Затим је народ отишао до саме ивице Дубоке долине, баш на месту где је на Видовдан 1919. године служен парастос Сурдуличким мученицима. Не треба истицати да је оно толико свето да би приликом обележавања сваког важног датума везаног за Први светски рат, морало бити централно место на којем би се одала почаст свим жртвама. Зато је јуче и предат захтев да се Дубока долина коначно заштити, да се изврши експропријација земљишта и да се почне са уређењем читавог потеса, које би обухватало изградњу спомен-парка, те богослужбеног простора или капеле.

Верујемо да смо на почетку важног посла, који ћемо уз велики напор реализовати и да ћемо, када све буде завршено бити поносни на све људе добре воље који су у овоме учествовали. То је и предуслов да створимо друштво које ће функционисати као једна породица и које ће одбацити терет данашњег капиталистичког света у којем материјално преовладава над духовним.