Био је 35 дан агресије на СР Југославију, а јутро које је освануло прилично лепо за разлику од претходна два дана које је обележило лоше време са обилним падавинама и атмосферским пражњењем. Ништа није могло да наговести ужас који ће се тог дана догодити.
Ја се сећам сваког корака од сирене за почетак ваздушне опасности која се огласила у 08,25 до заглушујуће детонације првог пројектила који није био далеко од места на коме сам стајао. Након тога је започело кружење непријатељске
авијације која је бомбардовала цивилне објекте. Оно што се догодило тог јутра брзо је обишло цео свет, а Сурдулица је за век и векова обележена црним велом.
У подруму куће породице Милић било је много људи и намера је више него јасна, непријатељ је свесно хтео да убије цивиле.
Живимо 21 годину са горким сећањем на 27. април. Дуго је требало да се навикнемо на живот без сирена, без страховитих детонација и без страха да у следећем тренутку постанемо пепео.
Душе страдалих нашле су мир и верујем да ће за стотинак година жртве бити проглашене свецима. Као неки космички код, Сурдулицу погоди неко страдање једном у сто година.
Ми који смо тада били млади, данас преносимо деци и старамо се да се НИКАДА не заборави терор кроз који смо прошли. У наставку је део текста, преузет из дневних забелешки аутора које су вођене за време НАТО агресије. У њему се налазе хронолошки подаци о активностима НАТО авијације на подручју сурдуличке општине.
Ја се сећам сваког корака од сирене за почетак ваздушне опасности која се огласила у 08,25 до заглушујуће детонације првог пројектила који није био далеко од места на коме сам стајао. Након тога је започело кружење непријатељске
авијације која је бомбардовала цивилне објекте. Оно што се догодило тог јутра брзо је обишло цео свет, а Сурдулица је за век и векова обележена црним велом.
У подруму куће породице Милић било је много људи и намера је више него јасна, непријатељ је свесно хтео да убије цивиле.
Живимо 21 годину са горким сећањем на 27. април. Дуго је требало да се навикнемо на живот без сирена, без страховитих детонација и без страха да у следећем тренутку постанемо пепео.
Душе страдалих нашле су мир и верујем да ће за стотинак година жртве бити проглашене свецима. Као неки космички код, Сурдулицу погоди неко страдање једном у сто година.
Ми који смо тада били млади, данас преносимо деци и старамо се да се НИКАДА не заборави терор кроз који смо прошли. У наставку је део текста, преузет из дневних забелешки аутора које су вођене за време НАТО агресије. У њему се налазе хронолошки подаци о активностима НАТО авијације на подручју сурдуличке општине.
27. април 1999.године
"У 10,35 часова чула се прва детонација у Сурдулици. После 20 минута, у 10,55 часова одјекнула је и друга детонација. Затим су уследиле четири, веома јаке експлозије и то око 11,30 часова. Један пројектил је бачен на објекат у касарни, други на оближњу приватну кућу (кућа породице Милић), трећи је пао усред насеља у којем су две куће срушене до темеља и четврти је пао у близини градског водовода. По неким подацима има 20 погинулих и осам повређених, али се сматра да испод рушевина има још жртава. 300 цивилних објеката је теже оштећено."
Нема коментара:
Постави коментар