Исподпросечну Свечану академију "спасили" ђаци сурдуличких средњих школа

Министарка за рад, запошљавање и борачка и социјална питања и председница општине Сурдулица, покушале су да својим познатим панфлетима привуку пажњу окупљенима на вечерашњој Свечаној академији, али су их засенили ученици двеју сурдуличких средњих школа који су изванредним сценским наступом побрали огромне аплаузе. Публика је поручила да је прошло време празних политичких говора и да су овакве личности пролазне. Оно што заиста вреди јесу искрени људи, појединци који су 365 дана ту за свој град, а не они који у својим скупим оделима и службеним аутомобилима дођу и причају нам бајке.

Ово пишем због тога што сам најнепосредније учествовао у заштити Дубоке долине, свих других стратишта, али и на неговању сећања на Свете Сурдуличке мученике. Тако упознат са овом захтевном, сложеном и тешком темом, не могу а да не реагујем на замагљивање стварности које редовно долази из државне и локалне администрације.

Да се министарка боље упознала са процесом заштите Дубоке долине, вечерас не би изнела неколико непроверених ствари које не одговарају истини. Ово место страдања проглашено је ратним меморијалом пре више година после званичног обраћања једног сурдуличког свештеника и моје маленкости, министаркином претходнику. Дакле то се није десило сада, како то она тврди. Након тога је донета и Студија и законска регулатива која је прописала ко је дужан да се стара о ратном меморијалу и да га заштити, а то се до данашњег дана није десило. Они који су вечерас седели у првом реду, обећавали су да ће да учине све што је у њиховој надлежности, промеравали су површину под којом је меморијал, обећавали експропријацију, да ће забранити урушавање, али се ништа од тога није десило. Невероватно ми је да са толиким заносом говоре о потреби заштите културног наслеђа, а управо су они најодговорнији за његову вишегодишњу девастацију. У вези министаркине изјава да Дубока долина више неће бити паркиралиште, демантоваћу је фотографијом на којој се види да је катастарска парцела број 58 више него иједно место у Сурдулици пребукирано теретним возилима. Толико о њеној изјави, а данас је минимум два пута прошла поред меморијала.

Ако уз све ово додамо оптужбе тадашњих челника локалне самоуправе, у којима наводе да инсистирањем на заштити Дубоке долине желимо да покваримо међунационалне односе и посвађамо мештане Сурдулице, а данас долазе да се сликају како полажу венце, јасно је због чега је сала СКЦ вечерас била полупразна, што је приметила и министарка.

Када се стручни људи пошаљу у позадину, а уместо њих дођу некомпетентни тамо где им није место, онда као резултат добијемо неспособност и површност. Већ дуже време се суочавамо са чињеницом да пројекат очувања ратних меморијала на територији сурдуличке општине воде људи који имају веома слабо познавање историјских прилика и тако наносе трајну штету културном наслеђу.